Nacionalni savet srpskog rasejanja

Stotine hiljada građana Srbije pripadnici su nacionalnih manjina koje, i imaju, i osnivaju svoje nacionalne savete. Treba im dati podršku za sva delovanja koja su od sveobuhvatne koristi Srbiji i svim njenim građanima. Prpadnici tih nacionalnih manjina su fizički u Srbiji, ali su (većina od njih) srcem i mislima izvan nje, kao naprimar pripadnici mađarske manjine u Vojvodini, što je i normalno i razumljivo.

Za razliku od nekoliko stotina hiljada građana, pripadnika manjina u Srbiji, oko tri miliona Srba živi rasuto po svetu (deo dobrovoljno, deo prisilno) ali Srbija im je primarno i u srcu i u mislima. Tim pre je neshvatljivo, nedemokratski je i neprihvatljivo, da srpsko rasejanje nema svoj Nacionalni savet?! Bez takvog saveta dijaspora nikada neće imati ni ona, Zakonom o savetima nacionalnih manjina, zagarantovana ista prava, a samim tim ni srazmerno identičnu pomoć države Srbije, da delujemo na očuvanju našeg jezika, naše kulture, na obrazovnom i na medijalnom polju. Dakle na istim područjima koja su obuhvaćena predlogom zakona o Savetima nacionalnih manjina u Srbiji. Tada bi razlika među nama bila prihvatljiva, odnosno: država Srbija omogućuje savetima nacionalnih menjina, između ostalog, da u Srbiji efikasnije deluju na očuvanju njihovog maternjeg jezika, njihove kulture, školstva i otvaranja medija na njihovom maternjem jeziku… ali isto to omogućuje i srpskom rasejanju. Ili postoji od nekog prihvatljiv razlog da matica Srbija ne prihvati Nacionalni savet srpskog rasejanja ? Ili da odbije da našoj dijaspori u Nemačkoj, Engleskoj, Švedskoj, Americi, Australiji i… omogući ista i prava i uslove, kao manjinama u matici, da i mi u rasejanju možemo da delujemo na očuvanju srpskog, našeg maternjeg jezika i naše kulture? Da naša deca u belom svetu uče srpski jezik i da u tim zemljama funkcionišu medije na srpskom?

Dešavanja u Srbiji su jasan pokazatelj da je krajnje vreme da se rasejanje, bar po ovom pitanju, ujedini i organizuje. Da od matice zahtevamo da najbrojniju srpsku „manjinu“ u svetu (srpsku dijasporu) država Srbija tretira na isti način kao što se u Srbiji poštuju i tretiraju manjine i uvažavaju njihova politička, demokratska i ljudska prava. Ni manje ni više. I ne samo zbog toga. Nacionalni savet srpskog rasejanja bi ostvario mogućnost osmišljenog delovanja za dobrobit svih građana Srbije i sveobuhvatng srpskog naroda. Bez obzira da li živimo u rasejanju, u Srbiji ili u Republici Srpskoj.

Tokom zadnje dve decenije mnoga dešavanja na prostorima bivše SRJ predstavljana su  svetskoj, ali i građanima u bivšim jugoslovenskim republikama, a danas državama, selektivno i jednostrano, pristrasno i netačno. Neadekvatno reagovanje „srpske strane“, kao i neshvatljiva i neprihvatljiva pasivnost sadašnje države Srbije, ali i srpskog rasejanja,  omogućilo je i omogućuje i dalje da se neosnovano negativna, većim delom režirana i netačna slika o Srbiji i Republici Srpskoj, kao i o srpskom narodu u celini, sve više učvršćuje. A trebalo bi da je suprotno. Deo medija i mnogi političari u demokratskim zemljama su u osmišljenoj nameri da složen mozaik raspada bivše Jugoslavije i građanskog rata, predstave kao jednobojno platno. U tome su išli toliko daleko (a istim putem koračaju i dalje) da se i za istinita i za neistinita dešavanja i zločine, osuđuje samo jedan, čitav narod (srpski) što je civilizacijski neprihvatljivo.

Potreba osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je mnogobrojna:

• Ispravljanje negativne i nekorektne slike o srpskom narodu u svetskoj javnosti.
• Informisanje javnosti zapadnih zemalja o nepoštovanju sprazuma, dogovora i obaveza potpisanih od strane novonastalih država, naprimer Hrvatske, egzistencijalno važnih za srpsku populaciju u toj zemlji, kao i za izbegle, i iz Hrvatske prognane Srbe.
• Informisati Vlade i Parlamente zemalja Evropske Zajednice, i druga relevantna odredišta, i zahtevati da reaguju za što hitnije rešavanje pitanja isplate stečenih penzija prognanih i izbeglih iz Hrvatske; vraćanje njihovog stanarskog prava i garantovanje imovinske i lične sigurnosti za sve koji su se vratili ili koji će se, eventualno, vratiti u Hrvatsku.
• Praćenje i informisanje o dešavanjima u Bosni, odnosno, u, i sa Republikom Srpskom.
• Praćenje i informisanje o (ne)dešavanjima na Kosovu i svakodnevnim pritiscima kojima je i dalje izloženo nealbansko stanovništvo, prvenstveno Srbi.
• Zakonom omogućeno delovanje Nacionalnog saveta srpskog rasejanja, i u Srbiji, i izvan nje, pod istim premisima kojima se omogućuje delovanje i aktivnosti Saveta nacionalnih manjina u Srbiji.

Navedeni primeri su samo nekoliko na brzinu nabacanih primera, a potreba i spektar delovanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je isto tako važan i neophodan i na polju očuvanja kulture, jezika, obrazovanja i etničkih medija…

Primarni cilj Nacionalnog saveta srpskog rasejanja je:

• Povratiti ugled srpskog naroda u svetu
• Razobličavati i ukazivati na neprihvatljivo prisutne suprotnosti u izvestajima NVO i drugih institutivnih predstavnika Evropske zajednice i Amerike, koji su prisutni u Srbiji i državama u okruženju.
• Kontinuirano, koordinirano i masovno, uz pomoć organizacija našeg rasejanja i uticajnih pojedinaca  u svetu, informisati o realnom dešavanju i životu u Srbiji, posebno na Kosovu i Raškoj oblasti, ali isto tako i u Bosni i Republici Srpskoj.
• Pokrenuti srpsko rasejanje da bude korektno informisano. Da zahtevaju od medija i političkih i društvenih struktura u tim respektivnim državama, da se Srbija i srpski narod uvažavaju isto kao i svi ostali narodi i države, što je u skladu sa važećim zakonima tih zemalja i međunarodnim i ljudskim pravima.
• Prioritet u godinama koje su pred nama je da naše rasejanje bude činjenično i detaljno upoznato sa pravima i životu nacionalnih manjina u našoj matici. Prvenstveno Albanaca i Bošnjaka u Raškoj oblasti, kao i Mađara u Vojvodini. Da ustavom zagarantovana prava tih manjina u Srbiji upoređuju sa pravima Srba u državama u okruženju, ali i sa pravima drugih manjina u drugim državama u svetu, i da o tome informišu njihovo okruženje.
• Da se angažuje za omogućavanje da srpsko rasejanje može da utiče na politička i druga dešavanja u matici. Onoliko koliko to čine nacionalne manjine u Srbiji, mada je srpsko rasejanje skoro desetostruko brojnije od najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji.

Nerešenost pitanja o nekonstruktivnom i parcijalnom informisanju o srskim žrtvama u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji:

Na internetu postoji veliki broj stranica o srpskim žrtvama tokom proteklog građanskog rata i bombardovanja Srbije i Crne Gore. Nažalost te stranice i dobronamerno pokrenute aktivnosti nisu postigle i ne postižu željeni cilj. Razlog tome su:

• Nedovoljni kvalitet informacija,
• Nedovoljni kvantitet informacija,
• Nedovoljna povezanost aktivnosti,
• Izbegavanje dostavljanja, deljenja i širenja „među nama, Srbima“, materijala i dokaze o zločinima nad srpskim civilima u Hrvatkoj, Bosni i na Kosovu.
• Nemoralna izdvojenost pojedinaca koji smatraju da su oni jedina „institucija“ koja može da objavi ili prosledi eventualni dokaz koji oni poseduju o stradanju srpskog narod, a svesni su da za to nemaju adekvatne i realne mogućnosti. Zbog tih i takvih ljudi danas na hiljade dokaza, istina o dešavanjima sa srpskim civilima, i dalje je u mnogim fiokama i regalima, a istovremeno se hiljade laži o Srbima sve više učvršćuju kao jedina istina.

Dalji razvoj i transformacija portala www.serbianvoice.eu koji će se po potrebi staviti na raspolaganje Nacionalnom savetu srpskog rasejanja:

• Informacije će biti zasnovane na profesionalnom i istraživačkom radu i prevedene na strane jezike, prvenstveno engleski.
• Raštrkane informacije će se objediniti u jedinstvenu bazu.
• Organizacije i pojedinci će preko Nacionalnog saveta i portala www.serbianvoice.eu moći korektno da sarađuju, da dele iskustva i podatke, i da objavljuju materijale od važnosti za izmenu negativnog imidža srpskog naroda i naših matica.
• Informacije se predstavljaju na korektan način, a opozicija/zločinac/žrtva se čisti od primarnosti nacionalnih i politilkih primesa.
• Aktivnosti dobijaju novu, etičku podlogu: pomirenje putem istine i objektivnosti.
• Anacionalni pristup je paradoksalno i najsrpskiji, jer donosi nespornu reviziju u korist srpskog naroda.
• U slučajevima kršenja etičkih pravila novinarske profesije, kršenja međunarodnog i ljudskih prava i civilizacijskih vrednosti, Nacionalni savet srpskog rasejanja će odlučno da kritikuje takva dešavanja i da postavlja pitanje odgovornosti (preko NVO, nadležnih institucija i sudova…).

Kasnija faza i finalizovanje procesa jačanja www.serbianvoice.eu uz saradnju sa profesorom, gospodinom Andrijom Fajgelj:

• Pravljenje novog veb portala za postavljanje opširne baze podataka.
• Objavljivanje multimedijalnih materijala i omogućavanje konstruktivne komunikacije sa posetiocima i korisnicima sajta.
• Razvoj informatičkih alata radi napredne pretrage događaja, lokaliteta, žrtava i zločinaca, i njihovog izlistavanja po višestrukim kriterijumima.
• Korišćenje baze za naučnu analizu činjenica
• Korišćenje www.serbianvoice.eu kao portala za sprovođenje zajedničkih projekata sa partnerskim organizacijama…

Poštovani,

Pročitali ste (nadam se) samo deo onoga o čemu će grupa ljudi iz rasejanja i matice, u neobaveznom dijalogu, diskutovati dvadesetog avgusta u Beogradu. Ukoliko smatrate da vašim predlogom, znanjem i stavom, možete i vi doprineti konstruktivnom zaključku sa ovog skupa, dobro ste došli da se vašim predlogom, savetom ili pitanjem, javite do srede 12.08.2009. na e- meil: janic@telia.com

Uz dužno poštovanje,

Nikola Janić,
Inicijator osnivanja Nacionalnog saveta srpskog rasejanja i
domaćin druženja i razgovora 20-tog avgusta u Beogradu