09. 05. 2007. – Zasedanje Narodne skupštine Srbije

0
111

Pametno, korisno, nepotrebno, komično i neshvatljivo, a rečeno u Skupštini Srbije…

Balint Pastor: Ja sam do danas u Skupštini govorio na srpskom jeziku. Ali zbog toga, da bi i narodni poslanici Saveza vojvošanskih Mađara, imali šanse da se sa ove govornice obraćaju svojim biračima, kao i sve ostale stranke, molim predsednika i sekretara Narodne skupštine, da nam se počne od sledećeg dana zasedanja, u skladu sa stavom drugim, člana 321, Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obezbedi prevođenje našeg usmenog izlaganja na srpski jezik.

Vladan Batić: Dame i gospodo, uspostavljanjem nove parlamentarne većine, koja je rezultirala izborom predsednika Parlamenta, rezultiraće danas izborom potpredsednika Skupštine, Srbija se vratila deset godina unazad. Upravo, upravo, 97. godine uspostavljena je vlast, SPS, Srpska radikalna stranka i JUL. Danas je neko drugi preuzeo ulogu jula. Ali po istoj matrici ponašanja, po istom sistemu vrednosti po kojem je funkcionisala tadašnja jugoslovenska udružena levica. U vreme te vlasti, u vreme te vlasti, šta smo imali u Srbiji? Bedu, siromaštvo, prazne rafove, kantice sa benzinom, enormnu inflaciju. Imali smo, imali smo, inat, prkos, izolaciju, svađu sa celim svetom. Imali smo zatvaranje medija, drakonske kazne vlasnicima, urednicima, novinarima. Imali smo jednu suludu politiku u vezi sa Kosovom i Metohijom. U to vreme onemogućeno je finansiranje albanskih separatista, naoružavanje, formiranje paralelnih institucija vlasti. U to vreme sećamo se onog svirenja po Rambujeu, onih osmeha u Rambujeu, one farse državne politike po pitanju, rešavanja sudbine Kosova i Metohije. Ignorisanja predloga grupe G-8, Kontakt grupe, jednostavno ignorisanje svega normalnog. To se na kraju završilo kapitulacijom u Kumanovu. To je bilans te politike. Setimo se u to vreme takođe, to vreme je obilovalo brojnim nerasvetljinim ubistvima, haranjem tajnih službi bezbednosti, svojevrsnom tajkunizacijom Srbije. Tada se to nije tako zvalo, ali danas je to omiljeni termin. Pravosuđe je bilo pretvoreno u servis aktuelne vlasti za izvršavanje najprljavijih poslova. Setimo se onih farsičnih suđenja, ne znam, čelnicima NATO-a, „Pauk osam“ i druge gluposti, i druga suđenja. Doživlavali smo elementarno kršenje ljudskih prava. Tako je bilo onda, sa tom koalicijom i tom vlašću. Plašim se da nam se to ponavlja danas. Opet imamo bedu i siromaštvo, uprkos onim velikim obećanjima aktuelne vlasti. Svedoci smo da u Srbiji, da u raznim mestima, ljudi umiru od gladi. To ste svi čitali, to ste svi imali prilike da pratite. Opet smo svedoci, zatvaranja pojedinih medija, gašenja pojedinih medija, pretnje pojedinim medijima. Opet imamo jednu lošu politiku po pitanju Kosova i Metohije. Nemamo ni do danas izveštaja državno-pregovaračkog tima, o rezultatima pregovora. To je ignorisanje i uvreda za Narodnu skuštinu. I konačno videli smo danas, koji su trenutni efekti uspostavljanja nove parlamentarne većine, najveći pad akcija na berzi. Stručnjaci kažu, stručnjaci kažu, da je neposredna šteta oko pola milijarde. Iuspred, ispred Doma Narodne skupštine, nije podignuta zastava, iako Srbija treba da predsedava Savetom Evrope. Imamo, imamo, naravno vize, ponovno odlaganje olakšanje viznog režima. Imamo inflaciju, odnosno, rast evra. Meni je potpuno normalno i potpuno prirodno, uspostavljanje (prekida i obraća se Predsedniku skupštine), je l’ možete da mi omogućite, da normalno govorim?

Tomislav Nikolić: Gospodine Batiću, iz neprava ne može da proistekne pravo. Uopšte mi niste, uopšte mi niste objasnili i zašto ste izašli za govornicu, po kom osnovu? Ne znam kome replicirate, ne zna u ime koje manjine govorite. Zaista uopšte Vas nisam shvatio.

Vladan Batić: Gospodine predsedniče, Vi niste došli do te lekcije na Pravnom fakultetu, gde se govori da se iz neprava ne može steći pravo. Niste Vi kvalifikovani da o tome sudite. Ja govorim povodom tačke dnevnog reda. A tačka dnevnog reda je, izbor potredsednika Skupštine.

Tomislav Nikolić: Ali mi, mi još nismo prešli, još nismo prešli na raspravu po dnevnom redu, gospodine Batiću, ne biste mogli da dobijete reč, da sam shvatio da govorite po tački dnevnog reda. Još uvek ima prijavljenih po Poslovniku.

Vladan Batić: Govorili su svi predsednici poslaničkih klubova, prema tome valjda je normalno da sada mogu, da reč uzmu Narodni poslanici.

Tomislav Nikolić: Ne može, zato što sam imao repliku gospodina Pastora, mislio sam da se javljate po Poslovniku.

Vladan Batić: Ako mi dozvolite da završim, ako ne, ja ću, ja ću prekinuti, pa ću ponoviti ovo sve.

Tomislav Nikolić: Znate, da poštujem striktno Poslovnik, tražio bih da se prijavite za diskusiju pismeno. Ni to niste uradili.

Vladan Batić: Da li mogu da završim, pa da se prijavim i da ponovo govorim? I ubuduće, dodelite formulare poslaničkim grupama, da bi mogli da se prijave…

Tomislav Nikolić: To vađenje Vam sada ne ide u korist, zato što sam juče pozvao da se dođe po formulare.

Vladan Batić: Gospodine Nikoliću Vi ste očekivali, verovatno, velike političke poene, preuzimanjem funkcije predsednika Skupštine. Ne ide Vam to gospodine Nikoliću. Moj Vam je dobronamerni savet, probali ste, videli ste, dižite ruke od toga. Biće i nama i Vama bolje. (Poslanici tapšu). Je l’ mogu sada da dovršim, gospodine Nikoliću?

Tomislav Nikolić: Ja Vam uopšte ne smetam, već minut.

Vladan Batić: Zahvaljujem. Dakle, rekao sam, da je potpuno prirodna koalicija SPS-a i Srpske radikalne stranke, i nemam, i nemam ništa protiv toga. Oni su i ideološki i politički bliski, to je sve potpuno okej. Ja se obraćama poslanicima, one treće grupacije. Poznajem mnoge od njih, još od prvih dana višestranačja, od prvih godina devedesetih. Stranačka disciplina, partijska pripadnost, nikada ne sme da bude iznad elementarnog ličnog morala. Obraćam se posebno onima čiji je ideolog bio pokojni Borislav Pekić. Setite se Pekićevih reči. Da je lični moral osnova svake opšte politike. Nemojte, nemojte, da crvenite, da se stidite svojih ukućana, svojih sugrađana, svojih potomaka, zarad neke fotelje i neke vlasti. Dakle, mi nećemo glasati za potpredsednike parlamenta, ne zbog personalnih rešenja, nego zbog toga što nećemo da glasamo, za Srbiju 12. marta. Ona vodi u prošlost. Mi smo na liniji Srbije, 05. oktobra. Hvala.

Miloš Aligrudić(DSS): Gospodin Batić je izneo, takav, niz neistina, koji se samo iz njegovih usta može čuti. I takav niz, naopakih i zlih političkih opservacija, da na njih više ne vredi ni odgovarati. Javnosti je sve ovo poznato. Prema tome, ovim sam samo hteo da najavim, da u slučaju takvih prozivki, Demokratska stranka Srbije, do kraja ovog dana neće više ni reagovati. Hvala vam.

Vladan Batić(LDP): Dame i gospodo, baš me čudi, kako se gospodin Aligrudić prepoznao. Baš sam iznenađen. To je jedno. Drugo, ja nikog nisam vređao. Ja sam iznosio faktografske podatke. Činjenične stvari. Govorio sam istinu. Ali, kad je već, gospodin Aligrudić rekao, da će to biti razlog, da oni više ne diskutuju, odnosno ne učestvuju u radu današnje sednice Parlamenta, evo postavljam mu pitanje. Šta treba da kažem, da uopšte više ne učestvuje u radu Parlamenta, je l’ to je najbolje za Srbiju?

Rajko Đurić(PGM): Poštovani gospodine Predsedniče, uvažene dame i gospodo, Narodni poslanici, ja osećam potrebu, oprostite, da postavima pitanje, da li išta postoji zajedničko svima nama ovde? Verujem da postoji. Da polovici stvari, mora da postoji. To je pre svega Ustav i himna „Bože pravde“. Smem li da je zapevam, pa da svi ustanemo? Jer ja se bojim, ako odista verujemo u Boga i pravdu, ako odista razumemo, te dve reči, da bi onda, odista, bar trebalo da stavimo prst na čelo. Jer, izvinite, gospodine Predsedniče, možda će zazvučati bogohulno, jer ja nastojim da čuvam dostojanstvo ovoga Parlamenta, i naravno vlastito dostojanstvo. Ako budemo dozvoljavali, da politika bude poput prostitutke, neka nas ne čudi što će ovaj svetli Dom, postati kao javna kuća. I ja se već bojim da smo mi na ivici te opasnosti. Ja se potpuno slažem sa gospodinom Šajinom, da je nužno poslati poruke građanima ove zemlje, i osnovno pitanje, ja se sada obraćam građanima zemlje, jeste, zašto mi primamo plate, molim vas? Ja ću se u ime stida odreći svoje plate, jer znam da ima milona ljudi, koji gladuju. Koji rade sa krampom, koji drže kosu, motiku. I nemaju čime da hrane svoju decu. Pa da li se mi ovde sastajemo, zbog toga da bi se međusobno svađali? Ili da bi smo odgovorno, rešavali državničke probleme, socijalne probleme, ekonomske, privredne, školske i tako dalje? Da li nas narod ove zemlje plaća, da pretvaramo Skupštinu u pljuvaonicu? To je nedostojno, gospodine Predsedniče, ovoga Doma. I naravno, ja nikada nemam primedbe na pojedince, ni na gospodina Tomu Nikolića, on to sam zna. Bio je gost Tanjuga u vreme kada sam bio pomoćnik glavnog urednika. Ne, mi ne treba nikad da govorimo o pojedincima. Ovde je ključni problem, strukturalni problem. Nije reč o tome, pa u ostalom, Bracika, čuveni Bracika Kertez, u prevodu na srpski jezik, baštovan, je rekao ja sam Mađar. Pa šta, što je rekao u „jogurt revoluciji“. Temeljni problem, kada je reč o nacionalnim manjinama jeste, da li pripadnik većinskog naroda, vidi u pripadniku nacionalne manjine, čoveka? Ako ne vidi, on samo dokazuje, da mi svi skupa živimo, u jednom nečovečnom svetu. A da bi smo taj nečovečni svet mogli menjati, to možemo samo zajednički da radimo. A mi se nažalost, nalazimo, neću reći, jer znam da ima zemalja u kojima Romi i druge nacionalne manjine, imaju neuporedivo, strašniji i gori tretman, nego u Srbiji. Imali smo primer Slovenije, slovačke i tako dalje. I hvala Bogu, ima vrlo često i takvih problema u Srbiji, ali, Srbija ne može da se poredi sa tim državama, to vam kažem. Ali, dajmo, molim vas, pokušajmo, braćo Srbi, razumem politčke podele, ali nemojmo više praviti rovove, nemojmo praviti, što je Dobrica Ćosić rekao „Deobe“, jer to može da nas odvede u tragediju, u času kada u Srbiji imamo, hiljade i hiljade, problema. Pokušajmo da iskoristimo naš razum i da povratimo dostojanstvo ovome Domu. Hvala Vam.

Nataša Jovanović: Sve neki neobavešeteni jutros, iz Demokratske stranke, gospodin jedan, pa drugi,  niste u pravu kolega Jevtiću, zato što niste bili poslanik u prošlom sazivu. Za razliku od Vas, koji veoma često želite da menjate neke stvari, onako, oruk i na silu, mislite da je to demokratski, mi poštujemo parlamentarnu proceduru, za nas je Narodna skupština Republike Srbije i njeni izabrani predstavnici, jedino merilo odnosa snaga. Srpska radikalna stranka, kao najveća, najbrojnija, politička stranka je, je u dogovorima koji su usledili, za formiranje delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dobila, kao što ste rekli, najveći broj, četiri mesta. Ali taj dogovor šefova polsaničkih grupa, odnosmno imena koja su data iz reda Srpske radikalne stranke, ne znače da na takav način, ti ljudi bez prethodnog donošenja odluke, ovde u Skupštini, mogu bilo gde da otputuju. I postavlja se onda pitanje legitimiteta, te delegacije kao takve, koja je putovala, a nije imala odluku Skupštine. Odnosno Skupština nije potvrdila to, već je gospodin Predrag Marković, bivši Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, praktično svojim ukazom, na osnovu dobijenih imena, od strane političkih stranaka formirao nekakve delegacije, pa i tu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Svaka delegacija, Narodne skupštine Republike Srbije, dokle predsednik bude bio, gospodin Tomislav Nikolić, biće izglasavana ovde, u skupštinskom Domu, a ne na takav način. I da Vi kažete, da mi nismo želeli da koristimo svoje pravo. I vi vrlo dobro znate da su predstavnici Srpske radikalne stranke u Paralamentarnoj skupštini Saveta Evrope, državne zajednice Srbija i Crna Gora, u kojoj ste i Vi bili, član delegacije koliko se sećam, gospodin Tomislav Nikolić i gospodin Dragan Todorović, na najbolji mogući način, veoma često i sami, pojedinačnim amandmanima zastupali interese države Srbije is rpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Miloš Jevtić: Još jedno, vezano za našu delegaciju u Savetu Evrope. Dakle, nisu potpuno jasne poslaničke odredbe, oko toga kako se delegacija u tom trenutku mogla izabrati, da li je to trebalo da uradi Skupština… I da ste imali bar malo, osećaja za trenutak, da ste zaista želeli da pomognete, kao što su to uradili svi ostali, članovi delegacije, koji su bili prisutni na svim zasedanjima i komitetima, vi bi ste se našli u Strazburu, a ne bi ste posmatrali zasedanje i raspravu sa balkona.

Tomislav Nikolić: Ja mislim da je, ja mislim da je ovo bezobrazluk. Ja ću da vam objasnim, a vi onda stavite na glasanje da ja kršim Poslovnik. Kada smo se dogovarali oko izbora članova delegacije i kada smo usaglasili. Došao je ultimatum od jedne poslaničke grupe, da neće učestvovati u radu u Strazburu, ukoliko Zoran Krasić bude član delegacije. Poslanička grupa G17+, podržana od svih vas. I onda ste odlučili da to uopšte ne ide na sednicu Narodne skupštine, da se o tome, ne glasa. Jer bi moralo da se glasa koncenzusom. Zato što pravila Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kažu, poslanici u Paralamentarnoj skupštini Saveta Evrope, biraju se u nacionalnoj skupštini, na način kako to odredi nacionalna skupština. Mi nemamo poslanike koje imenuje Predsednik Narodne skupštine. Zamislite jednu situaciju, sada, da ja vas svojim naređenjem, imenujem za poslanike u Strazburu. Je l’ bi ste vi poslušali to? Da li bi ste? Da li bi ste? Doći ćete u tu situaciju, možda za pet dana. Kad je sledeće redovno zasedanje Paralamentarne skupštine? U junu. Ako do tada ne izaberemo delegaciju, ovde u Skupštini, kako će otići delegacija? Ista? Je l’da? Predstavljate će ovu Skupštinu? Je l’ ste sigurni da Vi možete da predstavljate ovu Skupštinu? Posle novih izbora nisu obavljeni izbori, ali dobro. Ali to da Vi akžete da smo mi mogli da pomognemo Kosovou i Metohiji, a nismo hteli, to zaista nema smisla. I zato Vas molim, ja Vama nikada neću naređivati, gde ćete biti član delegacije. Jer to nije moje demokratsko pravo. Ja nisam ovde, ja sam jedan, malo ravnopravniji od ostalih. Mogu da dajem reč po Poslovniku. Ja ovde nisam naredbodavac, Narodnim poslanicima. Ali nikada ni srpski Radikali neće trpeti naređenja, kao narodni poslanici, od drugog narodnog poslanika. Ja Vam želim gde god putujete u svet i kažete da predstavljate Srbiju, da Vas je pre toga neko izabrao. Neka skupština da Vas izabere, jel to je onda znak da iza Vas stoji narod, a ne Vaša politička stranka. Imate, prvo gospodin Aligrudić, pa Vi.

Miloš Jevtić (DS): Gospodine Predsedniče, još jednom reklamiram povredu Poslovnika u članu 96. Dakle, Vi se ponovo s mesta predsedavajućeg, upuštate u raspravu sa pojedinim poslanicima. Juče ste stavili primedbu, da nemate potpredsednika, kome bi ste ustupili, dok izlazite za govornicu, ali upravo vidim jednog, sa Vaše desne strane. Tako da Vas molim, da poštujete član 96 Poslovnika. I da kad želite da ulazite u debatu sa ostalim poslanicima, dođete ovde za govornicu.

Milan Marković (DS): Gospodine Nikoliću, predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, narodni poslanici, najpre, očigledno ovaj dan ima mnogo bolju dinamiku nego jučerašnji. Meni je drago zbog toga da Skupština radi, čini mi se mnogo mirnije i bolje razmenjujemo argumente, ali već se ponavlja primedba čini mi se treći ili četvrti put narodnih poslanika na činjenicu, da Vi sa mesta predsedavajućeg diskutujete. Ubešujući nas, da eto, nema ko da Vas zameni u predsedavanju Narodnom skupštinom. Ja moram da Vam kažem da se ne slažem s Vašim tumačenjem. Ja ne znam, momak sa Vaše desne strane, narodni poslanik, naš kolega, u kojoj funkciji sedi pored Vas. Vi znate da u radu predsedavajućem, u radu, pomažu potpredsednici. Da kada nema potpredsednika, to čine najmlađi poslanici. Da u procesu konstituisanja Skupštine, kada se izabere predsednik Skupštine, oni koji su predsedavali predsedavajućem, ostanu tu da pomažu predsedniku, dok se ne izaberu i potpredsednici. I molim Vas, ako s Vaše leve strane sedi sekretar, objasnite nam funkciju narodnog polsanika sa Vaše desne strane, koji sedi. Drugo, vaša poslanička grupa ima osamdeset narodnih poslanika, zar je moguće da sada nema ni jedan narodni poslanik, koji može da izađe i da odgovara na teme koje se ovde pokrenu, nego Vi morate da dajete političke oservacije, sa, sa tog mesta. Treće, mnogo spornih stvari je bilo u prethodnom sazivu Parlamenta, u pogledu načina vođenja, zakonitosti rada, nisam primetio da ste se kao srpski radikali tome suprotstavljali. A što se tiče ovog novog saziva Parlamenta, moram da posvedočim, vezano sa našu međunarodnu saradnju sledeću stvar. Gospodin Aligrudić, pa gospodine Nikoliću, da li bi ste bili ljubazni, da zamolite narodne poslanike Srpske radikalne stranke, da maaloo se uzdrže od ovog dobacivanja, ovo je. Evo gospodin Spaho, evo ja ga sad prozivam:“Izađite Spaho za govornicu, recite šta imate.“ Ko još? Evo ja ću da Vas sve prozovem, pa da izađete, ako Vam je zabranjeno. Ne znam u čemu je problem. Verica Radeta, evo izvolite, Verica Radeta. Evo Vericu Radetu specijalno prozivam, dakle nemojte ovako našta ovo liči?

Dakle, dakle, znači ja bih Vas molio da, da u duhu jednog dobrog parlamentarnog rada se uzdržite od komentarisanja i polemisanja, sa narodnim poslanicima, sa pozicija na kojima se sada nalazite. A, gospodine Aligrudiću, ja bih prosto Vas pitao, kakav je to princip, kako taj princip nije važio pre tri meseca? Što gospodina Nikolića pre tri meseca ne izabraste za predsednika narodne Skupštine? Kako je taj princip sinuo sada? Kako Vam nije sinuo 2004. godine, kada ste Maršićaninina birali za privremenog  predsednika Narodne skupštine? Kako Vam taj princip ne važi, kada treba da formiramo, pa ne date da to bude iz naše poslaničke grupe, koja je najveća? Nego mora iz Vaše, koja je daleko manja. Kakvi su to principi, koji vladaju u Demokratskoj stranci Srbije, ako je Vama isto i Demokratska stranka, i Srpska radikalna stranka? Sve je Vama isto samo da neko Vas primi da budete s njim u Vladi. Nemojte nam govoriti, gospodine Aligrudiću, o principima. Demokratska stranka Srbije, u ovom momentu, na našoj političkoj sceni, najmanje ima prava da priča o bilo kakvim principima. I nadam se da će birači koji su glasali za Demokratsku stranku Srbije, vrlo brzo to razumeti.

Kao što vidite postoje političke stranke koje imaju svoju ideologiju, svoju politiku. Demokratska stranka ima svoju, to je put Evrope. Evropski put, savremena država, moderna, bogata. I to je već sedamnaest godina. Srpski radikali imaju svoju politiku. O Njoj mislim sve najgore.Ali se drže te politike sedamnaest godina. Ali Demokratska stranka Srbije, ja bih zaista molio, napokon da nam neko objasni, šta je Vaša politika? Da li je vaša politika radikalska? Da li je vaša politika demokratska? Morate objasniti jednom, šta je vaša politika? I to je najbolji princip kojim ćete pokazati, kako vi u stvari delujete. U ovom momentu, meni nije jasno, šta je, šta je vaša politika. Za Evropu, protiv Evrope? Za demokrate ili radikale? Recite šta je politika Demokratske stranke Srbije?

Boško Ristić(DS): Poštovani predsedniče, dame i gospodo, narodni poslanici, na dnevnom redu je nastavak konstituisanja Narodne Skupštine, i njenih organa. I jasno je da i prema demokratskoj praksi, koja vlada u ovom Parlamentu, i u onome što nalaže zdrava politička pamet, partije koje su dobile podršku građana na proteklim izborima, prema svojoj snazi i veličini te podrške, imaju pravo da učestvuju u radu skupštinskih organa. I zato ja, apsolutno ne sporim, pravo, ni jednoj političkoj stranci da predloži svog predstavnika za jednu od funkcija, koje su trenutno upražnjene, a na koje treba da izaberemo nekog od narodnih poslanika. Ali ja ne mogu da se otmem utisku, da ovaj Parlament klizi u autokratiju, u samovolju, da se od početka sada, u ovom sazivu, veoma krši Poslovnik, pravilo ponašanja. I bojim se da idemo ka tome, da ovaj Parlament počne da liči na neku partijsku tribinu. Ovde se javljaju partijski istomišljenici. Flagrantno se krši Poslovnik, time što se partijskim drugovima daje trostruko veće vreme, prilikom replika. Znači, na jedan, jedan suptilan način, na jedan suptilan način, se ovde favorizuju pripadnici jedne partije, sa ciljem da se stvori podloga za predizbornu kampanju. Ono što stoji kao pozadina, kao pozadina i motivacija, ovakvog popunjavanja veoma značajnih, državnih funkcija, jeste to, da su naši, do sada partneri u pregovorima oko formiranja Vlade, vodili dvostruku politiku. Jednu javnu, a jednu tajnu. Ta tajna politika je prisutna u ovom Parlamentu od prethodnog saziva…. Ja Ne mogu da se složim, ali neću govoriti o imenima, ukoliko izazovem repliku, smatraću da se neko sam prepoznao, dakle o imenima neću govoriti, ali smatram da nije dopustivo, da se u Parlamentu, za predsednika i potpredsednike Skupštine, biraju lica, bez obzira iz kojih partija dolaze, koji su ovde pravili najveći nered, zloupotrebljavali poziciju poslanika, polivali vodom nekadašnjeg predsednika Parlamenta, one koje su zbog psovanja, vrešanja i tuče, bili kažnjavani od strane nadležnih organa u Parlamentu, oni koji su čupali mikrofone i oni koji su vređeli i neistinama etiketirali svoje poslanike, protivno svim pravilima koje su propisani procedurom rada u Parlamentu. Ja samo ne mogu da shvatim, neke koji se smatraju predstavnicima demokratske ideje, da su svojim glasom podržali upravo ovakav istorijski tok u kretanju naših institucija i anše države. Ali ipak smatram da je demokratska ideja, ta koja će nadjačati sve te procese.

Očekujem da će građani, sada upravo prepoznati poziciju pojedinih političkih partija, u odnosu na vrednosti za koje se zalažemo. Mi se ovde ne zalažemo za funkcije, nego za vrednosti. Funkcije su prolazne, poslanici su prolazna stvar.

Neki će biti, neki će otići odavde, neki će biti u više mandata, ali će ostati upamćeni po tome, koje su ideje promovisali u ovom Parlamentu. Ja se bojim, da će se neki stideti zbog raznih raskoraka, između onoga što govre, zbog onoga za šta se predstavljaju izborima, i zbog onoga što čine u ovom Parlamentu. Bojim se da su grašani Srbije prevareni od pojedinih političkih partija, na proteklim izborima, time što su se predstavljali za predstavniuke demokratskog bloka. Demokratski blok je sada vrlo pojednostavljen. Građani Srbije to prepoznaju, mnogi se stide svojih čelnika partijskih, koji daju podršku, onim idejama protiv kojih su se borili. I zbog kojih su žrtvovali i zdravlje i život 05. oktobra, kada je moglo da dođe do krvoprolića, ali na sreću do toga nije došlo. Ja sam smatrao i lično sam ubeđen, da su demokratski procesi, takvi da će se reforma nastaviti, da ćemo reformisati sistem državne vlasti, da ćemo sprovesti decentralizaciju, da ćemo vlast približiti građanima, tako što ćemo se odreći svi, zajedno, u svim institucijama dela ovlašćenja i spustiti na niže organe vlasti, kako bi se jasnije i transparentnije kontrolisalo ponašanje, svakog od nas. Kako bi funkcioneri bili dostupniji građanima Srbije za kritiku, za opoziv ili za naknadni izbor.

Ja se zalažem za te vrednosti, i poručujem građanima Srbije, da će se Demokratska stranka tako ubuduće i ponašati. U ovom Parlamentu, mi ćemo se uzdržavati od teških reči, mi ćemo se argumentovanom kritikom zalagati za svoju ideju, za vrednosne principe, koje smo utemeljili u svoj program. I za koje se zalažemo na svakom mestu. Nema brige, nema straha iako postoji, iako postoji pretnja, po partijskom nalogu širom Srbije, da se ističu partijske zastave, gde neki pripadnici partija kažu da je došlo njihovih pet minuta, a ja im kažem, u pravu su.

U istorijskom smislu, to je samo pet minuta. Inače ideja demokratije, nema vremensko ograničenje.

Tomislav Nikolić: Pošto je moja dužnost, da održavam red na sednici, i da brinem o dostojanstvu Narodne skupštine, nije mi promakla, nisu mi promakle uvrede koje ste izgovorili. Nije mi promaklo da ste svoje političke suparnike optužili da su naciosocijalisti. Nemojte više nikada bilo koga da optužujete, za govor mržnje. Izrekli ste najteže reči mržnje, koje mogu da postoje u istoriji savremene civilizacije. Vi ste svoje političke suparnike optužili da su nacisti. Pa Vas molim, u buduće, u buduće, kad Vama budu upućene teške reči, setite se reči koje Vi izgovarate.

Jorgovanka Tabaković (SRS): Poštovane kolege, moram da Vam se obratim, a vezano za jednu tvrdnju, koja se ovde iznosi ponovo, nakon izbora gospodina Tomislava Nikolića, za predsednika Skupštine Srbije, i koja može biti vrlo opasna. Reč je o širenju potpuno neosnovane dezinformacije, koja se naziva, i naslućuje, kao krah berze i pad akcija, na svim našim, onim organizacijama, koje vode računa o hartijama od vrednosti. One noći, kada je izabran gospodin Tomislav Nikolić, ut om istorijskom trenutku, gospodin Čanak je izašao sa jednom Internet informacijom, govoreći kako su počele da padaju cene akcija. Ne želeći da reagujem, jer kao srpski radikal, nikad ne oznosim neproverenu informaciju, ostavila sam sebi vremena, da proverim, da li se zaista nešto desilo, a nije neuobičajeno, da razne vrste političkih događaja utiču na kretanje akcija. Proverila, čula u hodniku, kako koleginica, iz redova onih koji sebe nazivaju demokratskim blokom, na telefonu nekome saopštava, skori krah berze. A nisam se osetila prozvanom i dužnom da reagujem, kada neko u hodniku to govori. Ali kada se za ovom govornicom, ponovi informacija, da se obezvređuje privreda i da propada, zato što je za predsednika Skupštine izabran Tomislav Nikolić, ja moram kao ekonomista koji je upućen, da reagujem. Da li se zaista usuđujete da iznosite takvu vest, verujući da u ovoj zemlji ne postoji dovoljan broj pismenih ekonomista i poslovnih ljudi, koji prate svakodnevno kretanje indeksa na berzi? Mislim da je sramota da se građanima predstavljate kao zaštitnici njihovih interesa, a da ih obmanjujete iznoseći takve podatke.Ako niste znali, u prošloj nedelji je promenjen način prikazivanja vrednosti akcija, i indeks praćenja njihovog kretanja. Način, kako se to odražava, na vrlo male skokove i padove, u vrednosti akcija, još nije ni objašnjen, ni definisan, ni istražen, niti je mogao biti jer je nov. Zašto ne kažete građanima, da su se mnoge od tih akcija, našle nedavno na berzi po prvi put. I da su doživele višestruko povećanje vrednosti akcija, do mogućih trista posto. Počev od akcija Novosadskog sajma, Politike ili slično. To je uobičajena pojava, a stabilizacija tih akcija i amli padovi koji su se, potpuno slučajno poklopili vremenski, sa onim što se dešava u Parlamentu, vam ne sme poslužiti kao izgovor, da se u ovoj zemlji nešto dešava, naopako. Naprotiv, očekujemo poboljšanje sa ovakvim načinom vođenja države. Dodaću samo jedan, bitan podatak. 2001. godine, septembra meseca, usvajanjem Međunarodnog ugovora o starateljskom fondu, kojim ste prihvatili da za šest miliona evra, donacije, realizujete privatizaciju, 2001. u novembru u Saveznoj skupštini, onda kada ste kao DOS bili u prilici da to usvojite, zacrtane su sve trase i putevi, kojima se privatizacija obavlja do danas. I to takva, da vam agente prodaje biraju inostrani donatori, da vam oni određuju koji će konsultanti, pravni i finansijski savetnici, donositi odluke o privatizaciji. Tada je krenuo sunovrat privrede, i nemojte, molim vas obmanjivati građane, u ovom smislu, jer ću zaista biti u prilici za malo duže izlaganje, i vama više vremena oduzmem, i obrazložim vaše neistine za ovom govornicom.

Dragan Šutanovac: Gospodo poslanici, tehnički predsedniče Skupštine, gospodine Nikoliću, morao sam da reagujem, jer gospodin Todorović poziva poslanike Demokratske stranke da ne govore neistinu. Negira sam sebe. Dakle postoji u srpskom jeziku, negacija negacije, je istina. Znači, mi ne govorimo neistinu. Dovoljno je samo reći ne govoriti neistinu. S druge strane, gospodine tehnički predsedniku, kako Vas zovu iz Vaše koalicije sa DSS-om, moram da Vam kažem, da gospodin Ristić nije imenovao nikoga, kada je pominjao kakve stranke postoje na političkom nebu Srbije, i šta se dešava trenutno sa Srbijom, ali s druge strane ono, opet moram da kažem, da ja nisam čuo ništa gore, i grđe od onoga što ste Vi izgovarali, a to je, da ste nazivali predsednika Republike Srbije, ustašom. Teško da, teško da Vi možete i da imate pravo da kvalifikujete i težinu izgovorenih reči, imajući u vidu da ste ovde u rpošlom sazivu Parlamenta, udarili čoveka koji je bio okrenut leđima. Teško da Vi, imate pravo i mogućnost da govorite, kako treba da se ponaša ovde kada je Vaš kandidat za potpredsednika, tehničkog, potpredsednika Skupštine, polivala vodom, tadašnjeg predsednika Skupštine. Teško da, Vi možete na bilo koji način, da nam držite lekciju iz obrazovanja, ponašanja, ili parlamentarizma, jer je to sve, ono što je radila Srpska radikalna stranka. Ja sam siguran, da za vreme Vašeg tehničkog predsedavanja, Vaše kolege neće nositi one pidžame, koje su nosili u Domu Parlamenta, ali sam isto tako siguran, da Vaš izbor ne predstavlja nikakav boljitak za Srbiju. I da nas vraća, ne u 2000. godinu, nego već u 91. godinu.

Tomislav Nikolić: ja bih onda morao da prijavim Zavodu za patente, kako sam to čoveka okrenutog leđima, udario u bradu? To me stvarno interesuje, kako li sam to izveo? Zaista, nemate pravo, nemate pravo, pošto logički, logički ne možete da mi dokažete, da sam čoveka okrenutog leđima udario u bradu.

Vladan Batić: Gospodine, gospodine predsedniče, evo prvo ću reći povredu Poslovnika, pošto ste sad nju isprovocirali. Dakle, juče sam Vam pomenuo, da je Vaša obaveza da održavate red u Parlamentu, s jedne strane. A s druge strane, da ako želite da se javite za reč, to prijavite, dođete ovde. Vi koristite, odnosno zloupotrebljavate poziciju predsednika Skupštine. Sa svakim poslanikom, praktično, replicirate, da svaku izjavu komentarišete. Vi na to nemate pravo. Vi na taj način, ne čuvate dostojanstvo Parlamenta. Gospodine Nikoliću, pa niste Vi uvređena seoska mlada, ili uvređena komšinica, koja ćaska preko ograde, ili niste za tezgom, pa da polemišete sa glumcima. Ne može tako.

A druga stvar, zbog koje sam izašao, tiče se uz sav respekt, stručnosti gospođe Tabaković, i naravno činjenicu da, nisu svi ljudi eksperti za berzanska pitanja, ja priznajem da nisam.Ali i o onim stvarima kojima se profesionalno ne bavim, pokušavam da se informišem. Pogotovo danas u vremenu, kada možete lako doći do informacija, pa na sajtu Beleksa videti, rast ili pad vrednosti na berzi, ili rast ili pad akcija u bankama, i tako dalje. Dakle, dakle ja vidim, da već na vas deluje ovo udruživanje, sa neobaveštenima, neinformisanima i da već trpite posledice zbog toga. Zašto? Pa zato što kad uđete na taj sajt, onda vidite da je ovo tačno. I naravno teško je uspostaviti striktnu koorelaciju. Ali je izbor predsednika Parlamenta, kulminacija političke krize, koja traje već nekoliko meseci. I naravno ne u, apsolutnoj vezi, ali u direktnoj, uzročno-posledičnoj vezi, sa stanjem na Berzi. To ne govorim ja, pošto nisam ekspert, ali slušam šta kažu eksperti. Uzmite današnje novine, pa ćete videti izjave profesora Milana Kovačevića, profesora Stojana Stamenkovića, profesora Jurija Bajca, gospodina Aleksandra Beloradovića iz Agencije za strana ulaganja, pa ćete videti, da je i te kako u vezi izbor predsednika Parlamenta sa stanjem na Berzi.

Prema tome, moj vam je savet, nemojte se družiti sa neinformisanima i neobaveštenima, vidite, odmah nastaju posledice.

Dragan Šutanovac: Reagujem samo na jednu stvar, rekli ste da Vam pojasnim, kako ste s leđa, udarili narodnog poslanika u bradu. Pa to je, kao da Vam ja pojasnim, kako ste Vi kao čovek, koji nije nosio pušku, postao vojvoda. Znači  za takve stvari, Vi treba da pojasnite, ja nemam pojašnjenja, ali znam, i niste demantovali, potvrdili ste, da ste kolegu poslanika udarili, kažete u bradu. Nisam video. Znam da ste ga udarili otpozadi, mučki, ali to se definitivno, desilo. I nakon toga, Vas biraju kolege, iz Demokratske stranke Srbije, koji se sada stide, i nema nikoga u ovoj  Sali. Ja bar ne vidim nikoga, ko bi mogao da replicira i da odgovori bilo šta. Da na bilo koji način Vas podrži, već se ovde raspravljamo sa Vama, koji predstavljate ne samo Srpsku radikalnu stranku, već celu koaliciju. Mislim, da zaista, posle ovoliko zamerki na vođenje Skupštine, treba da se upristojite i napokon vodite Skupštinu, onako kako dolikuje Skupštini. A to je da ne replicirate Vi poslanicima, strpite se. Izabraćemo potpredsednike, odnosno izabraćete potpredsednike, pa ćete imati priliku s nama da polemišete, a ne na način, na koji zloupotrebljavate to mesto na kome sedite, tako što Vam gospodin pored Vas suflira, ili Vam dodaje papire, šta da kažete. Hvala.

Tomislav Nikolić: Nemojte u svojim govorima da me pominjete, nemojte da iznosite neistine o meni, ja neću imati potrebe da vam uopšte bilo šta dobacujem. Ali dozvolite, ako izađete tu, i počnete da govorite, o meni, dozvolite, (smeje se), da odgovorim. Pa valjda je to, normalno, ljudsko pravo. Zašto sam ja Vama sad dao pravo, da odgovorite na ono što se Vama nije svidelo, u onome što sam ja govorio. Kad god me neko od Vas bude pomenuo i smatram da je govorio neistinu, da je ugrozio moje dostojanstvo, moje pravo i ja ću da odgovorim. Kad budem imao mogućnosti sa one govornice, odgovoriću sa one, dok nemam mogućnosti odgovaraću Vam odavde. Tršite me ovakvog ako možete. A ako ne možete, podnesite zahtev da budem smenjen.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komentar ovde
Molimo unesite vaše ime ovde