Rečeno u Skupštini Srbije 10. oktobra 2007.

1
49

Tomislav Ljubenović: Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije se bori protiv korupcije samo na papiru. Možemo da konstatujemo da vlast u Srbiji i posle tzv. demokratskih promena nisu spremni da se odreknu neograničenih moći i privilegija, govore i trenutni položaj i haotično stanje u kome se nalazi danas Srbija. Da korupcija predmet rada i šest nezavisnih institucija u Srbiji, u Srbiji – Savet za borbu protiv korupcije; Odbora za rešavanje sukoba interesa; Poverenika za informacije od javnog značaja; Ombdusmana ili zaštitnika građana; Uprava za javne nabavke i Državna revizorska institucija. Svim ovim institucijama zajedničko da ih jedina vlast od 2000. godine nije podržavala.


Poslednji podaci govore da je Srbija na 79. mestu od 180 zemalja kada je reč o nivou korupcije. Ovaj podatak govori da kao zemlja spadamo u red država sa sistemskom korupcijom i da smo zemlja sa vrlo razvijenom korupcijom. Stanje je još, još uvek daleko od dobrog i da je osnovni uzrok velike korupcije nedostatak političke volje aktuelne vlasti; da se vlast podvrgne institucijama kontrole koji bi imali veća prava da sprečavaju korupciju jer nepoverenje u institucije i neuvažavanje je zastrašujući veliki problem. Pitanje korupcije je izbilo u prvi plan zbog činjenice da korupcija ne samo da sprečava strana ulaganja i znatno i znatnoj meri koči političke i ekonomske reforme; da tajkuni i novopečeni bogataši utiču na političare i izvršnu i zakonodavnu vlast, pravosudne i druge organe kako bi se doneli propisi koji bi bili u njihovom interesu, a očigledni primeri su nameštanja prodaja preduzeća tokom procesa privatizacije. Korupcija po sebi i svojoj suštini i pojavnim oblicima najopasniji vid privrednog kriminaliteta koju karakterišu pokrivenost, visok stepen društvene opasnosti, mnoštvo raznovrsnosti oblika, široka rasprostranjenost, teško dokazivanje u krivičnom procesnom smislu, koristoljubivost i specifični objekat koji upravo ugrožava korupcija, a to je zakonito finansiranje državnih i privrednih institucija i službi koje se štite normalna krivična prava. Kad govorimo o pojavnom obliku korupcije u našoj zemlji možemo reći da se prema našoj dosadašnjoj krivičnoj pravnoj praksi korupcija tj. krivična dela korupcije najčešće otkrivaju u poslovanju između državnih ili preduzeća iz javnog sektora i privatnog preduzeća gde se kao osnivači i rukovodioci privatnim preduzećima javljaju odgovorna lica u državno preduzeću ili njihova bliska rodbina i prijatelji i gde se privatno preduzeće kroz fiktivne poslove odnosa sa društv…ili državnim preduzećem najčešće kroz finansijske transakcije pribavljanje imovinske koristi za vlasnika privatnog preduzeća, odnosno za sebe. Zatim, drastično obezvređivanje imovine državnih preduzeća kada se državno preduzeće dovodi do stečaja, pa zatim kupuje u postupku tzv. svojinske transformacije i preduzmu njihovi poslovi; potom nelegalni dolazak do raznih dozvola za gradnju i prodaju zemljišta i sl.. Pri javnim nabavkama veliki, velikog obima u međunarodnim transakcijama kao direktno ili indirektno obezbeđivanje bilo kakve materijalne koristi ili neke druge vrednosti date javnom službeniku koji vrši svoje zakonske dužnosti u cilju da dobije ili zadrži neki pos'o i da zato stekne takvu korist koja mu inače ne pripada po opštim propisima koji regulišu njegov rad. Protiv korupcije i njenih pojavnih oblika borba je veoma kompleksna i zahteva korišćenje posebnih sredstava i metoda kao i stalno traženje novih. U našoj zemlji vel'ki problema predstavlja činjenica da se korupcija retko javlja u čes…čistom obliku, kao i to da se krivična dela iz oblasti korupcije teško otkrivaju. A ona koja se otkriju teško se dokazuju materijalnim i drugim dokazima potrebnim sudu za složeni sudski postupak, pa je zbog toga u Srbiji mali broj osumnje… osumnjičenih do sada stvarno i osuđen. Zbog krivičnog dela iz ove oblasti za uspešnu borbu protiv korupcije koja je još uvek na retoričkom nivou potrebno je da se osigura nezavisnost, integritet i depolitizacija sudstva kao i osigura princip vladavine prava od čega zavisi uspešnost borbe protiv korupcije i ne samo nje jer važan put za ostvarivanje društva sa što manjom stepenom korupcije je stvaranje moderne, efikasne države, administrativne kao i izvršne vlasti koja mora biti velika brana korupcije koja će uz efikasno pravosuđe imati suštinski značaj za iskorenjavanje korupcije. Korupcij…korupcija u Srbiji se toliko ukorenila da je postala opšta kultura i način preživljavanja, preživljavanja pod ovom aktuelnom vlašću. Postalo je normalno da se neko podmićuje i potplaćuje inače ništa ne može da se obavi. Teško onome ko u Srbiji treba da završi neki pos'o kao što je tužba u sudu, dobijanje neke dozvole, odlazak kod lekara i tsl.. Već nekoliko godina govori se o izrazitoj korupciji u zdravstvu, a do sada nije bilo nikakvog napretka u rešavanju tog problema. Mogućnost zloupotrebe u oblasti javnih nabavki, otvaranje prostora i sukob interesa zbog rada lekara u privatnoj i državnoj praksi i neadekvatno regulisana institucija zaštitnika prava pacijenata doprinose korupciji u zdravstvu. Imamo Vladu koja je usvojila borbu protiv korupcije kao jedan od svojih pet prioriteta, ali do današnjeg dana nemamo nikakve oznake o tome na koji način će se ta borba voditi., jer imamo Vladu koja podstiče korupciju. Na prvom mestu po korumpiranosti je carina; na drugom državni vrh; na trećem je zdravstvo a potom državne delatnosti – policija, opštinske i republičke službe, pravosuđe, državna i privatna preduzeća. Bez obzira na to šta ovom redo…redosledu zauzima tek drugo mesto, ocena javnosti o korumpiranosti državnog vrha ima najveću težinu jer imamo korumpiranu vlast. I kad se čovek okrene oko sebe – svuda korupcije, afere i ništa se ne rešava: «stečajna mafija», «drumska mafija», «univerzitetska mafija», «urbanistička mafija»; pitanje tajkuna se ne rešava i opet ništa. Zato 2% nacionalnog dohotka godišnje gubi Srbija zbog korumpirane vlasti i niko da podnese ostavku, niko da bude smenjen, a o zatvoru i da ne govorimo – takva je realnost danas u Srbiji. Hvala.

Paja Momčilov: Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas ovde raspravljamo o jednom setu zakona koji opet na jedan čudan način se našao zajedno i ovo što je interesantno, već je neko opšte mišljenje ovde iskazano od nas poslanika Srpske radikalne stranke da ovi zakoni prvo, nisu prioritetni zakoni za ovu državu i za ovaj parlament u ovom sadašnjem političkom trenutku, da ne ponavljam koji su to zakoni trebali biti na dnevnom redu ovog parlamenta koji stvarno zadiru u ozbiljne interese kako naših građana, pa bogami, evo tako i ovog parlamenta. Ono što je karakteristika ovih zakona o kojima mi danas pričamo, a to su vidite, zakoni koji praktično i nisu zakoni, to je suspenzija nekih zakona, to je uvek neka utilatarna korist, je l’ tako, za neku manju grupaciju građana, ti zakoni nemaju opšteg interesa videli smo – mi Zakon o duvanu donosimo kad treba izaći u susret «duvanskoj mafiji»; donosimo CEFTA Sporazum koji će da ukine i onaj, ako se opet vežemo Zakon o duvanu, dinar od duvana kojim bi i te kako zdravstvena služba imala velike koristi i da ne nabrajam sad sve ostale zakone, uvek se može videti da iza tih takozvanih zakona stoji nečiji interes i to parcijalni interes a nikako interes građana Srbije. No, kako je tako je, mi opet moramo da radimo. Vidite, ovde sad imamo set zakona gde, nažalost, u toku pre podneva nismo imali ni ovlašćenog predlagača; po ovome što smo dobili papirčetu, o kojem smo juče dosta diskutovali, vidimo da kaže ovako: «S tim u vezi obaveštavamo vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih zakona određen i Rasim Ljajić» – znači pojačava se tim – kad pre podne nema ni Rasima Ljajića, a ostali tim je fatamorgana. Verovatno je trebao gospodin ministar inostranih poslova da nam obrazloži Predlog zakona o usklađivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Mađarske i Vlade Rumunije o tački susreta državnih granica između Srbije i Crne Gore, Republike Mađarske i Rumunije. Da je nekvalifikovani, nekompetentni, neiskusni, mlađani ministar došao mi bi ga pitali: A, šta je sa ostalih šest dodirnih tačaka gde imamo susret tri države? Ako pogledate kartu Srbije lako pada u oči da je ovo samo jedan, jedna tačka na kojoj se susreću granice triju država, i mi bi ga pitali pa, šta bi sa ostalim dodirnim tačkama. Jasno da taj gospodin ne bi dao da nam pruži odgovor, jer gospodin koji je završio fiziku u inostranstvu sa stranim stipendijama, a onda se obreo odjedanput na Harv…na Harvardu da uči nešto iz političkih nauka, nešto na brzinu naravno, pod firmom magisterijuma, verovatno kad su ga novinari upitali nije znao kako glasi Ajnštajnova teorija relativiteta, ono što znaju đaci u gimnaziji, ne bi znao da odgovori ni na ovo. Prema tome nije velika šteta što gospodin nije ovde i nije velika šteta što o ovakoj beznačajnoj stvari mi danas i ne raspravljamo. Sigurno ono što najviše, možda i može da interesuje građane naše države, su predlozi konvencija o korupciji – imamo dve konvencije. Jedna od tih konvencija, opet, naziva se, jel ‘ tako, prva je ovde ona nama data na razmatranje – Zakon o potvrđivanju Građansko-pravne konvencije o korupciji. Lepo smo videli da jesmo zakon doneli upravo o ovoj konvenciji; evo ja ću opet da vas podsetim sve kada je donet i vidite, mi se ovde bavimo o smešnim stvarima, duplo, dupli posao radimo, nešto što smo već ranije doneli u ranijem periodu mi sad ponovo, evo neću ni da vas zamaram datumom – februarom, je l’ tako, Savezna Republika Jugoslavija – parlament Savezne Republike Jugoslavije je doneo zakon o ratifikaciji ove Konvencije. Kad su konvencije u pitanju opet interesantna je jedna stvar – ovde smo dobili objašnjenje predsednika Poslaničke grupe Demokratske stranke da mi ne bi trebali uopšte ni da raspravljamo o tim konvencijama, jer eto, one se tako usvajaju ratifikovane su pa sad nema amandmanskog doterivanja. A u samoj Konvenciji o kojoj pričamo, poslanici Srpske radikalne stranke su vam pokazali da su konvencije podložne izmenama od članica učesnica i da je tu i dat mehanizam kako se to ostvaruje. No dobro, korupcija je rak rana ovog društva, složićemo se svi. Mi danas kad kritikujemo rad ove Vlade i kad iznosimo naše kritičke primedbe, nas napadaju i onda čuejmo vraćanje u prošlost davnu šta smo mi kao uradili loše. Ono što ja hoću samo da kažem da je to tako tačno, evo vam ono što vaši prijatelji iz inostranstva kažu gde se mi nalazimo po korupciji od 180 zemalja ili od 179 ako hoćete tačno, na 79 smo mestu i može se kazati da se nalazimo u zoni endemske korupcije. Znači to je ono što pišu i dnevne novine pa i verovatno i poslanici Demokratske stranke dobro znaju. I nije problem ove zemlje u tome da li imamo propise ili nemamo; mi imamo praktično šest instrumenata institucionalnih kojima se rešava ovo pitanje – Savet za borbu protiv korupcije; Odbor za rešavanje sukoba interesa; Poverenik za informacije od javnog značaja; Ombudsman; Uprava za javne nabavke i Državana revizorska komisija – i ono što su već kazali moji prethodnici – ove institucije samo postoje na papiru i figuriraju, ništa ozbiljno ne mogu da preduzmu i da se bore protiv korupcije. I ono što je već i štampa shvatili i to prorežimska – vrh vlasti je izvor korupcije i to je činjenica. Znači, ako se samo gleda malo oblast koju ja najbolje poznajem, a to je zdravstvo, u tom zdravstvu korupcija cveta. Ovog leta, recimo, postojao je jedan skup, međunarodni, Svetska banka – evo da, moram ovako sa vama razgovarati drugčije ne vredi, papirima, dokumentima, a vi ćete ih opovrgavati, kaže ovako ekspert Svetske banke, da ne čitam ko i ko, govori o korupciji i u zemljama i u trancziciji. Gledajte to je zdravstvo, vidite časno mesto četvrto po redu po korupciji među nerazvijenim zemljama zauzima naša zemlja. Mehanizmi te korupcije se znaju, ja sada neću da ih elaboriram, a budući da nemam mnogo vremena a treba da govore i moji ostali današnji drugovi poslanici Srpske radikalne stranke, ja samo hoću da vam kažem da u zdravstvu cveta korupcija, a da ova Vlada već treći put ima onog čoveka koji je odgovoran za tu korupciju. I ono što je najstrašnije one tetkice vama omiljene i strine iz Helsinškog odbora i ostalih objavile su vam knjigu o bezbednosti u ovoj godini za 2005. i 2006. – nikad goru kvalifikaciju niste mogli da čujete o ovoj zemlji do sada ni u jednom sistemu zdravstvenom, a mogli smo sada da vidimo to je Koštuničina Vlada i njegov ministar zdravlja ugrožavaju bezbednost građana Srbije i govori se o fingiranju reformi, i govori se o teškoj korupciji i koruptivnim sistemskim zakonima. To je vaša Vlada, to ste vi, vi ste umešani do grla u korupciju, zašto – rekao je gospodin Maršal, pare su ovde stizale džakovima, neću da vam čitam kako, vi ste svi korumpirani i kad mi kažemo da ste vi strani plaćenici – vi se ljutite; a ovde je tačno izneta suma od šezdeset miliona eura kol'ko je uloženo u vas. I rečeno je, kad su vaši otporaši išli u Budimpeštu da vas podučavaju američki CIA-ški šefovi, uvek ste se vraćali sa punim džakovima para. E, to je ona, ona vaša herojska borba na barikadama – puni džepovi para, interes i ništa drugo.

Zlatan Jovanović: Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je bila namera poslaničke većine u ovom parlamentu da usvajanjem dnevnog reda pre nekoliko dana spajanjem nespojivog, a po onoj narodnoj da se Vlasi ne dosete izbegne raspravu o korupciji, rekao bih, i kriminalu koji je u ovoj državi danas veći nego ikada, ali Vlasi se dosetiše pa smo ova dva dana slušali priče o upravo korupciji i kriminalu u Srbiji. I naravno to je neiscrpna tema, o tome se može pričati mesecima, ne samo nekoliko dana, ali bez obzira što je to dominantna tema ove tačke dnevnog reda ja ću malo vašu pažnju da usmerim na nešto drugo. A, to je ova 16. tačka koja nosi naziv Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma izmeđut Saveta ministara Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Mađarske i Vlade Rumunije o tački susreta državnih granica između Srbije i Crne Gore, Republike Mađarske i Rumunije. Naravno da imam ozbiljnu nameru da vas argumentima ubedim, poslaničku većinu da ne prihvati ovaj predlog da se ovo vrati Vladi da se nekakav sporazum sličan pravi ponovo; imam vrlo ozbiljne i čini mi se jake argumente za to i zato ne mogu da prihvatim ono što je juče gospođa Kolundžija rekla da je ova rasprava formalna, da su to sporazumi koji su već potpisani i mi, mi samo ovde raspravljamo tek reda radi, da ministri nisu ni potrebni u ovoj našoj raspravi. Elem, ja ozbiljno hoću da osporim, znači, ovaj Sporazum koji je potpisan 19. aprila 2006. godine u Novom Sadu, ispred Vlade Republike Srbije potpisao ga je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković. I nije sporno to što je on potpisao, sporno je to što je potpisan u tom momentu, a radi se o momentu kada je Crna Gora bila u referendumskoj i rekao bih, antisrpskoj kampanji za odvajanje od Srbije, odnosno za stvaranje nezavisne Crne Gore. Nije mi jasno zašto je onda i kako je onda i koje to u Vladi bio pametan da uopšte ovakav sporazum pravi i da ide u ovakav posao ako se već tada znalo, a znalo se da će se Crna Gora odvojiti od Srbije. Iz ovog materijala koji je nama dostavljen vidi se da će, da će na ovoj tromeđi, znači, u ovoj tački gde se susreću tri države postaviti, znači, jedno granično obeležje – to je jedna piramida, trostrana piramida koja će imati na svojim stranama grbove tri države koje se tu dodiruju. I to, naravno, nije ništa sporno date su u ovom predlogu, znači, izgled, skica, znači, piramide, dimenzije i sve ostalo što je bitno. Međutim, na fotografijama ove piramide koje su date sa sve tri strane u materijalu koji smo dobili, nejasno je, odnosno ne vidi se uopšte šta stoji na tim piramidama. Ja sam na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije ovo potražio i došao do saznanja da je na strani koja je okrenuta prema Srbiji, na strani, znači ove trostrane piramide stoji grb Državne zajednice Srbija i Crna Gora. I ja vas sada pitam ovako kao većinu koja podržava Vladu da li je normalno da mi godinu i po dana posle odvajanja Crne Gore od Srbije imamo na našoj granici obeležje države koja je prestala da postoji. Ako je to normalno, vi za to glasajte. Ali morate reći glasno i jasno narodu zašto to radite; zašto to radite ako ovo nije pitanje koje je od životne važnosti za Srbiju, zašto se sa ovime ne sačeka, zašto se ovo ne koriguje? U članu 6. stav 3. stoji lepo: «Ovaj Sporazum se može promeniti ili dopuniti pismenim putem samo uzajamnom saglasnošću sve tri strane potpisnice.» – što znači postoji mogućnost regularna, korektna da se ovo promeni; naravno da će Vlade Rumunije i Mađarske to prihvatiti jer je to naša interna stvar koji će grb stajati na našoj strani. Ali, mi smo pre godinu dana ili nešto više od toga, usvojili u ovoj državi obeležja ove države, čini mi se jednim konsenzusom, odnosno voljom svih u ovoj Skupštini i čini mi se voljom i građana Srbije, da su oni to prihvatili – imamo znači srpski grb, imamo državu Srbiju i logično je da na našoj strani ove piramide stoji grb Republike Srbije a ne grb države koja više ne postoji. Ja vas još jednom molim, znači, da razmislite o ovome i da u Danu za glasanje ne prihvatite kako bi se ovo vratilo i korigovalo pa tek onda prihvat'lo korektno u ovoj Skupštini.

Nataša Jovanović: Dame i gospodo narodni poslanici, baš kao i kolega Mrkonjić, kolega Albijanić i moja malenkost je primila delegaciju zaposlenih u Robnim kućama «Beograd», radnika koji već osam sati stoje na kiši i traže svoja prava na ulicama Beograda, u ulici Srpskih vladara, njima nije bilo dozvoljeno jer ih je policija u tome sprečila da dođu ispred zgrade Narodne skupštine, nekoliko desetina njih je uspelo da se probije. Primila sam delegaciju ljudi koja je upoznata sa stanjem u kompaniji i sa nezakonitim stečajnim postupkom i sa bezakonjem koje se nad njima sprovodi i jednom od velikih pljački u Srbiji koja traje već šest godina. Kako sam i u ranijim skupštinskim sazivima mogla da saznam, ovi novi detalji samo potvrđuju da je ono što čitav dan govori i svih ovih godina Srpska radikalna stranka, naše pravosuđe potpuno korumpirano, da su ministri u Vladi Republike Srbije, kako aktuelni, tako i bivši, direktno umešani u pljačku kompanije Robnih kuća «Beograd» i to su mi upravo potvrdili ljudi koji traže da sa skupštinske govornice iznesem još nekoliko podataka. Inače, njihov zahtev je jasan: oni su spremni da štrajkuju glađu u prostorijama kompanije, upravne zgrade; žele nastavak pregovora sa Mlađanom Dinkićem najkasnije u roku od dva dana zato što su još pre godinu i po dana Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala dostavili kompletnu dokumentaciju o umešanosti Slobodana Milosavljevića člana Demokratske stranke, bivšeg ministra za trgovinu i turizam zatim predsednika Privredne komore Srbije, a sada ministra za poljoprivredu u sve ove nezakonite postupke. Oni su me obavestili da je DOS-ovska vlast proteklih sedam godina imenovanjem pet stečajnih upravnika zapravo učinila da u, naročito u periodu 2002-2005. godine kada nije postojao Odbor poverilaca koji sada ne može da napravi pravi uvid u stanje stvari kako stoji imovina kompanije – oni procenjuju da je to ukupno oko 27 ha i 20 ari zemlje samo na Bežanijskoj kosi. A, inače u dokumentaciji koja je dostavljena Agenciji za privatizaciju, odnosno potencijalnim kupcima je nestalo 17 ha zemlje. Vi onda vidite samo na jednom primeru kakva je pljačka. Da radnici ne znaju i da to rade poverioci i stečajni upravnici od kojih je ova Đurđević već u zatvoru kao jedan od aktera tzv. «stečajne mafije»,i da se pravda selektivno sprovodi i da tužilac Radovanović nije želeo da postupi po njihovom zahtevu očigledno je i na osnovu podataka da je u međuvremenu prodato 2 hotela, 4 robne kuće, a da oni nisu bili obavešteni o tome kako se razvlači i pljačka cela imovina. I, pošto je dogorelo do ispod nokata oni su rešili videvši da nijedan ni drugi ministar, najpre Milosavljević, zatim Bojan Dimitrijević, ni Đinđićeva, ni Živkovićeva, ni Koštuničina jedna ni druga Vlada ne žele da im pomognu; da su na mestu stečajnih upravnika i poverenika postavili, i u Agenciju za privatizaciju, ljude koji pljačkaju, koji u dosluhu sa onima koji su za bagatelne cene kupili ove objekte, su naravno profitirali na muci ovih jadnih ljudi – oni su rešili da se samoorganizuju i da posle razgovora koji su imali sa Mlađ…sa Mlađanom Dinkićem koji sada ne želi da ih primi, krenu sami u promociju onoga što se zove kompanija Robnih kuća. Napominjem da je to jedna od retkih kompanija koja ima toliku imovinu i čija vrednost imovine je i danas veoma visoka, a ukupna vrednost duga cirka oko 140 miliona evra. I na osnovu njihove sloge, a naročito posle činjenice da ih niko nije iz Vlade pogledao ni posle 23. januara kada su mnogi od njih štrajkovali glađu, poslali su cirkularno pismo na adrese 11 ambasada akreditovanih u Beogradu. Mlađan Dinkić je sa njima razgovarao i ponudio im je određenu skalu po kojoj će radnici biti namireni i to po gradaciji u slučaju, hipotetički, da se kompanija proda za iznos veći od 250 miliona evra. Pošto su se radnici sami organizovali i imali ulogu menadžmenta i uspostavili kontakt sa tih 11 zemalja, odnosno ambasada, na osnovu sadašnjih prijava kupaca, a to je još uvek u domenu poslovne tajne do konačnog otvaranja tih ponuda, dakle 29. oktobra ove godine, sasvim je evidentno dame i gospodo poslanici da kompanija Robne kuće «Beograd» može da dostigne čak i cenu od 0,5 milijarde evra – dakle, tri puta više od onoga što je procenio Mlađan Dinkić. I zato je radnicima jasno zbog čega on odbija svaki razgovor sa njima i zbog čega im se obraća putem medija. Jer je on njima rekao da pošto je očigledno da je dug 140 miliona evra, od 140 do 170 miliona evra prihoda ide u budžet Republike Srbije; 170-200 miliona evra ako se kompanija za taj iznos proda, radnici će, a njih je 8500 hiljada, dobiti 10%; 200-250 miliona 20%, a sve preko 250 miliona evra – 25%. On ih sada limitira i po onome kako je to Dinkić izračunao jer treba dalje da razgrabi i da on kriminalac i lopov stavi u svoj džep i ostale koji su u sistemu pljačke Robnih kuća da namiri jer to je jedan ceo lanac kriminalaca i mafijaša. Pošto je sasvim očigledno da kompanija može da se proda za minimum 0,5 milijarde evra, vi vidite gde su sada radnici u celoj toj priči – na bednih 100 evra po godini staža. Oni to neće jer je na osnovu ove računice i kompletne dokumentacije koja postoji za ovo o čemu ja vam govorim, i koja čami u UBPOK-u već godinu i po dana i koju tužilac Radovanović nije hteo da uzme u razmatranje jer kako reče jedna gospođa – kada bi njega stavili pod skener i njegovih zloupotreba i kako štiti kriminalce u ovoj zemlji – ne bi bilo ni malo prijatno. Ja od vas dame i gospodo narodni poslanici tražim da se uozbiljite, da radite svoj posao, na to vas poziva Srpska radikalna stranka i da sprečite da se 29. ovog meseca desi još jedna tako velika pljačka u našoj državi. Da spasimo ono što možemo da spasiomo s obzirom da su svi ovi objekti i da je veliki deo imovine sistema Robnih kuća otišao u džepove kriminalaca u ovoj zemlji. Prema tome, potrebno je da se i nadležni odbori i poslanici koji su članovi tih odbora oglase ovim pitanjem; sutra će na, naše adrese biti dostavljena kompletna dokumentacija o ovome; ovde najviše posla treba da ima i Odbor za privredu i privatizaciju i Odbor za trgovinu, naročito Odbor za odbranu i bezbednost, odnosno da postavimo pitanje nadležnima iz UBPOK-a zašto ovi navedeni ljudi koji su opljačkali Robne kuće nisu do sad nikada saslušani, nikada nisu privedeni i zašto niko od nadležnih u ovoj zemlji nije želeo da se bavi pitanjem pljačke ovog preduzeća. Ako vi mislite da tako nastavite da krčmite i rasprodajete sve po Srbiji a da ćete da prođete nekažnjeno; ako Mlađan Dinkić misli da može kabinetski da se obraća radnicima koji celog dana stoje na kiši i da ih ne konstatuje i da ih ne prima – budite sigurni da će oni preduzeti još organizovanije i zaista opravdane metode svog radničkog delovanja, a u tome ćemo svakako da im pomognemo kao politička stranka oglašavajući se sa ovog mesta i na svakom drugom mestu gde je moguće da se čuje glas tih ljudi koje niste pustili da dođu u većem broju ispred zgrade Narodne skupštine. Čega se bojite – istine i činjenice da je ministar do guše kao i njegovi prethodnici umešan u kriminal i u rasprodaju državne imovine? Prema tome, to je opomena za vas sada, pošto ima još dovoljno vremena da se sve ispita i da nadležni državni organi procesuiraju one koji su počinili ove pljačke i da tužilac uradi svoj posao kako to treba i dolikuje državnom tužiocu, a vas dame i gospodo narodni poslanici još jednom upozoravam da ne prelazite tek tako preko ovoga jer svi vi ste jutros na ulazu u Skupštinu dobili ovaj papir gde jasno stoji o kakvoj pljački je reč. Ili ćete možda da kažete da ovi ljudi lažu i da su spremni da falsifikuju podatke zarad neke svoje koristi i dobiti? Ne. Oni hoće da se povuku iz svega ovoga, ali znate kada – onog trenutka kada im država namiri ono što im duguje i kad dobiju 20% od prodaje imovine za koju su oni sami zaslužni što će biti prodata po tako visokoj ceni. Mnoge su privatizacije u Srbiji izvršene u proteklih sedam godina da su fabrike prodate u bescenje. Setite se kriminalaca iz redova Demokratske stranke i DOS-a kada su kupili šećerane i cementare sa po dva-tri evra. Pa, nije, nego jeste, tako je. To su danas enormno bogati ljudi, ljudi koji nisu poštovali socijalni program. Gospođo Kolundžija nijedno preduzeće u Srbiji u kojem su se vlasnici obavezali da će poštovati socijalni program nije poštovan. Mnogo je važnije gospođo Kolundžija što ja ovo sada govorim i za Vas i što trošim Vaše dragoceno vreme, nego što 1500 ljudi stoji na ulici. A, šta ima…čekajte ako ste Vi, evo da pođemo od toga da ste vi, recimo, a to je retkost u Demokratskoj stranci, poštena osoba ili žena i to je stvarno retkost, ali ‘ajde recimo da jeste – kako Vi onda kao poštena osoba ili žena dopuštate da se ovakve stvari rade a da ne uložite svja… sav svoj politički utoritet i da pozovete kao predsednik vladajuće poslaničke grupe ministra da primi ove ljude i da nastavi razgovor sa njima. Dakle on ih otpisao, dakle tu ima posla i za Vas ministre Ljajiću i ja vas zato molim da se uozbiljite, u pitanju je sudbina velikog broja ljudi i da se jednom za svagda prestane sa pljačkom, a da oni koji su sve ovo uradili završe u zatvoru tamo gde im je i mesto. Hvala.

Slobodan Maraš: Gospodine presedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi člana 226. Kao poslanik imam prava da tražim neka objašnjena i neke odgovore. Nažalost, mi smo svedoci da premijer Koštunica ni na koji način ne bi došao u ovu Skupštinu, mene živo interesuje u kojoj on to zemlji živi. Da li on zna šta se dešava u ovoj državi? Da li on zna da su juče, da su juče veterani, da su juče borci koji traže svoje zaostale dnevnice protesto… protestvovali ispred Vlade? Da li on zna da danas ljudi koji se nalaze već godinama u stečaju protestuju ispred Skupštine? Da li on zna da mu policija tuče po džamijama? Da li on zna da fašisti pokušavaju da marširaju ulicama? I onda kada bi trebali ovde da sačekamo i ministra pravde gospodina Petrovića koji je bio najavljen da će biti u ime Vlade ovde, mi dobijemo gospodina Ljajića koji se ne uključuje i ja to mogu potpuno da razumem, ali imamo neka pitanja za gospodina prav…gospodina Petrovića ministra pravde. U juče u jednom dnevnom listu izašao je intervju čoveka koji se nalazi trenutno u zatvoru, pa bih molio ako možete i Vi da nam odgovorite na neki način, znači: kako može osoba koja je u zatvoru da da intervju koji izađe u dnevnom listu? Postavljam pitanje za koga rade zaposleni u tom zatvoru – da li rade za državu ili rade za zločinačko udruženje koje već koji put pokušava da zameni teze? Imali smo prilike od 12. martra na ovamo da gledamo kako zločinačko udruženje pokušava da zamenjuje teze i da optužuje žrtve da su same sebi pokušale da izvrše ubistvo ili se ubile. Juče smo imali slučaj u tom dnevnom listu da onaj koji je optužen da je izazivao mirne proteste, za kog se zna da je nacista, koji je doveo sa sobom ljude koji su otpozdravljali «Zi hajl» i držao ruku u, kako su nacisti držali tokom Drugog svetskog rata, je pokušao u tom intervjuu pod 1: da se hvali da su ga inspektorii policije koji su ga priveli i koji su ga ispitivali, podržavali, ohrabrivali; u istom tom intervjuu on je poučen od ovih iz zločinačkog udruženja pokušao da zameni teze, najbezočniju laž i glupost je izrekao da jedini koji je otpozdravljao sa «Zi hajl» je držao ruku visoko podignutu kao što su držali nacisti, podmetnut od strane Liberalno demokratske partije i da je to član Liberalno demokratske partije iz Bačkog Jarka. To je apsolutna laž. Mi ovde imamo snimak koji su dobili mediji danas u Novom Sadu i koji će dobiti danas mediji u Beogradu. Pod jedan, vidi se da nije samo jedna osoba dizala visoko ruku i uzvikivala «Zi hajl», nego više osoba, a odgovorno tvrdimo, znači, pod punom materijalnom odgovornošću pošto mi u Bačkom Jarku imamo 28 članova, od toga 2 su otprilike godina kao i oni koji su na slici, imamo njihova imena, znači nijedan od njih nije u zatvoru i nijedan od njih nije bio na tom protestu, jer osobe koje su to radile se nalaze trenutno u pritvoru. Ja vas molim samo za malo pažnje zato što je ovo jako važno. Država ne radi svoj posao; državni organi ne rade ono što bi trebali da rade – puštaju da stvari dođu do toga da se razbijaju glave, da imamo krv na ulici i onda tek intervenišu. Država uleće u džamiju i tuče sveštenike…Imamo veliki problem sa državnim organima. I oni ministri koji bi trebali da nam daju odogovore, znači, ja duboko sam ubeđen da će ministar pravde dati sve od sebe da nam da neko objašnjenja. Kako je moguće da čovek iz pritvora daje intervju, da li je to tačno, da li je to izmišljeni intervju, ko mu je pomogao? Mi očekujemo odgovore na ta pitanja, jer ne možemo živeti u takvoj državi gde oni koji su osuđeni za najve…koji čekaju, znači, treću presudu za, za najgore krivično delo, daju intervju koji izlazi u nastavcima; sad imamo slučaj i sa ovim Davidovićem koji daje iz pritvora intervju i obaška što tamo političke protivnike zločinačkog udruženja, nego paz'te iznosi i takve laži, znači, koje, na koje moramo da reagujemo. Zaista očekujem od ministra pravde kao što je i ministar odbrane za kojeg imam dužno poštovanje, na pitanje koje smo mu postavili za ovom govornicom ipak odgovorio putem medija i rekao da ne podržava nikakvog firera, da ne poznaje čoveka i da je to bez…bezočna laž. – ja to prihvatam. Ali, isto tako očekujem od ministra pravde da kaže kako je to moguće…mislim, neko mora zaštiti građane u ovoj državi zaista, i to moraju i…molim? Ako imate nešto da mi kažete ja bih voleo ovde da izađete iz prostog razloga… Ja bih zaista i voleo najviše od vas da čujem neki odgovor na to pitanje. Ministar pravde iz redova vaše stranke, iz vaše stranke koja se povukla, koja se povukla sa protesta koji su bili zajednički dogovoreni i onda preko medija pokušava da objasni da u čelnici vojvođanskog dela vaše partije imali privatnih obaveza pa nisu tamo bili, a kriv je onaj koji su tamo bili. Ajte molim vas odgovorite nam na neka pitanja ili bar nek nam ministar pravde odgovori na ta pitanja. Hvala.

Riza Halimi: Poštovani predsedavajući, uvažena dame i gospodo narodni poslanici, ja ću po članu 226 da iskoristim priliku prisustva gospodina ministra Rasima Ljajića koji je ujedno i predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Gospodin ministar je juče novinarima u Narodnoj skupštini izneo da: «Liderei albanskih partija sa juga Srbije pokušavaju da skrenu pažnju na stanje na jugu Srbije u trenutku kad se vode pregovori o statusu Kosova. S druge strane albanske stranke se pripremaju za lokalne izbore na jugu Srbije, a optuživanje Beograda i traženje pomoći međunarodne zajednice oduvek su koristili za lake političke poene pred biračima:» Obzirom da je i prošle nedelje u diskusijama koje su odvijane u Narodnoj skupštini takođe u negativnom kontekstu spominjanja Deklaracija Skupštine albanskih odbornika smatram potrebnim da iznosim da ovom Deklaracijom legitimni predstavnici Albanaca ovog područja prevashodno su se obratili državnim institucijama, a pre svega Vladi Republike Srbije, ja sam se pismom obratio i premijeru gospodinu Koštunici, da promene do sada neadekvatan i neracionalan pristup u rešavanju veoma ozbiljnih i veoma osetljivih životnih problema na ovom području. Naravno da traže, da tražimo odgovore na važna pitanja kao što su: kako je došlo do drastičnog smanjenja sredstava za Koordinaciono telo u 2007. godini? Kako je moguće da se od 366 miliona dinara namenjenih Koordinacionom telu samo 240 miliona ima šanse da stiže do opština Preševo, Bujanovac i Medveđe, a da više od jedne trećine, kao bajagi predviđeni za ovo područje, ide za troškove administracije u kojoj je zapošljen samo jedan Albanac i to kao prevodilac? Ako Koordinacion telo, u Koordinaciono telo nisu uključeni Albanci, kako će tek takvo Koordinaicono telo da integriše Albance u državne strukture u kojima Albanaca ima samo u simboličnom broju i u opštinama gde ih ima, u Bujanovcu preko 55%, a u Preševu preko 90%? Obzirom da su poslednjom reorganizacijom ukinute Koordinacione komisije za obrazovanje, kulturu, informisanje, zdravstvo postavlja se pitanje kako će se rešiti ovi osetljivi problemi iz ovih veoma važnih životnih oblasti ako se paušalno iznose astronomske šifre koje su navodno ulagane u ove tri opštine, a za to nikad nije bilo analiza i uvida – ja postavljam pitanje kako je onda moguće da ovo područje ipak ostalo na veoma niskom nivou ekonomskog razvoja, a opština Preševo je ubedljivo najnerazvijenija opština u konkurenciji svih drugih opština u državi? Kako je bilo moguće da i pored skupo plaćene administracije Koordinacionog tela da se proces privatizacije u opštini Preševo obavlja netransparentno i sa puno manipulacija u kojima se firma «Elektrokontakt» sa 50 radnika predaje, prodaje za smešnih 280.000 hiljadi dinara, a zbog propale prodaje solidna firma «7.juli» i njeni radnici već godinama, već više od godinu su ostali bez ikakvih izvora za život? A, dosadašnjom prodajom se omogućilo samo obogaćivanje kupaca a da firme koje su imale ranije 200 i više radnika sad rade sa dvadesetak, a većina njih uopšte ne radi. Gospodo, ako je ova Vlada nakon nekoliko godina otezanja našla sredstva za dovršenje baze za specijalne snage, ja postavljam pitanje – zbog čega ova Vlada prekinula rekonstrukciju objekta doma kulture, jedine kulturne-informativne institucije u opštini sa preko 35.000 stanovnika? Zbog čega godinama ne čini ništa da stvori uslove da ponovo radi vanbolnično porodilište? Ili da stvori minimalne uslove da i omladina u Preševu se bavi sportom kao i njihovi vršnjaci u drugim opštinama? Ili zbog čega uopšte nijednog koraka konkretnog nema da se omogući visoko obrazovanje za mlade Albance iz ovog područja? Na kraju, smatram ciničnom i primedbu ministra Ljajića da traženje pomoći od međunarodne zajed…zajednice znači lake i jeftine političke poene političkih lidera na ovom području. Podsećam da upravo Vlada Republike Srbije se obratila međunarodnoj zajednici za pomoć za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Zato ja mislim da je nekorektno da se o supstanc…supstancijalnoj pomoći koje je pružila međunarodna zajednica u ovih sedam godina ovako uvredljivo, na ovakav uvrdljiv način govori. Ja mislim da nisu u pitanju ni predizborna kampanja za lokalni izbori jer izbori još nisu zakazani, niti su uo…uo… u pitanju pokušaji prebacivanja ili uopšte pozivanje sad na aktuelnu temu statusa Kosova, niti optužbe prema Beogradu, nego su u pitanju veoma ozbiljni zahtevi koje građani sa tog područja upućuju Vladi, državnim institucijama da ih pravor…prvovremeno reše. Hvala vam.

Rasim Ljajić: Mislio sam da se javim na kraju povodom tačke dnevnog reda, odnosno ratifikacije Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Crnom Gorom i to ću učiniti kasnije, ali sam morao da reagujem na izlaganje gospodina Halimija. Dakle, moj odgovor je bio i ostaće isti kao što sam ga dao prethodnih dana a tiče se zahteva da NATO trupe dođu na prostor juga Srbije a gospodin Halimi zna kao i ja da je taj zahtev, bar javnosti, saopštio jedan od političkih lidera Albanaca sa Kosova i jedan od funkcionera Skupštine opštine Bujanovac. To što taj predstavnik jedne od političkih stranaka nije u istoj stranci sa gospodinom Halimijem ne znači ni u kom slučaju da takvih zahteva nije bilo, istina ne od njegove ali od drugih političkih stranaka. Prema tome, moj odgovor je identičan – zahtev je potpuno nerealan, štetan prije svega za ljude koji žive na jugu Srbije. Međunarodna zajednica apsolutno ne uzima u razmatranje ozbiljnije taj zahtev i moj odgovor se odnosio upravo na to i ja i dalje tvrdim da je to ubiranje jeftinih političkih poena jer svi znaju, svaki građanin Preševa i Bujanovca da je to nemoguće da se to dogodi i realizuje. Što se tiče drugog dela – ulaganje sredstava – gospodine Halimi, i vi i svih 250 poslanika mogu da dođu i da vide svaki dinar gde je otišao na jugu Srbije, bar dok sam ja predsednik Koordinacionog tela. Mi smo bukvalno bili protočni bojler, ono što ste vi tražili mi smo ta sredstva prenosili lokalnim samoupravama; one projekte koje ste vi kandidovali mi smo davali iako ne mislim da je to najbolji način, jer se onda događalo da Srbi iz Bujanovca s pravom kažu da je svega 5% tih sredstava otišlo uu… u Bujanovac u naselja gde žive Srbi, a 95% gde žive Albanci. Zato smo morali da prvimo jedan balans tako što ćemo pored ovih 240 miliona koje ste Vi uložili, još 50… koje ste Vi ovde spomenuli, još 50 miliona izdvojiti upravo za naselja gde žive Srbi da bi napravili takav kakav balans. Znači, u svakom trenutku bilo ko može da vidi svaki dinar gde je utrošen i ja mislim i uveren sam da je u ove tri opštine uloženo više nego u bilo koje druge tri opštine sad ovde svih narodnih poslanika, ne računam velike gradove, ja bih bio presrećan da je deo tih sredstava uložen u opštine u Sandžaku. I ako pogledate situaciju mislim da je pre trebalo formirati i treba formirati Koordinaciono telo za Sandžak sad nego za jug Srbije, jer je situacija u svakom smislu, nažalost, nažalost, danas gora nego što je situacija na jugu Srbije. Tačno, da nema još uvek ekonomskog razvoja koji smo mi očekivali, verovatno i vi – s pravom, jer je, jer smo mi krenuli bukvalno, ne sa nule, nego ispod nule, da su ove tri opštine bile najsiromašnije, da su i dalje među najsiromašnijima, da je uloženo zaista i od strane države, iz budžeta Republike Srbije i od strane međunarodnih donatora; da je međunarodna zajednica više bila prisutna u ove tri opštine nego u bilo kojoj drugom regionu i ja mislim da je napravljen jedan veliki rezultat. Naravno da su ostali još mnogi problemi koje treba rešavati i takođe, vraćam se, deseti put ponavljam – rekonstrukcija Koordinacionog tela je više administrativno-tehnička nego politička stvar. I nije ukinuto nijedno, nijedno od ovih oblasti koje Vi sada spominjete, ni obrazovanje, ni zdravstvo, oni su samo uključeni u ovaj sektor za integracije; i Vi ste imali primedbe kao i ja da je postojeća struktura Koordinacionog tela sa 8 podgrupa suviše birokratizovana, suviše komplikovana, da to ne daje nikakav rezultat i da smo to sveli na tri velike oblasti, a da ove oblasti koje Vi spominjete jesu ključne za proces integracije – i obrazovanje, i pravosuđe i zdravstvo. Ima stvari s kojima se ja potpuno slažem da treba da uradimo, ali naprosto ne treba da se vrtimo u krug i ponavljamo ist…iste priče. Jer, ponavljanje tih istih priča meni zaista liči na ubiranje političkih poena. Ako neko traži NATO a zna da taj NATO nikada neće doći na jug Srbije, onda šta drugo – ili je taj potpuno van svih realnosti ili je realan, ali da ta realnost donosi određene političke poene.

Rajko Baralić: Gospodine Mrkonjiću, gospodine Ljajiću, pa samo paramecijum je krenuo od nule, nije baš sve od nule, postojalo je mnogo toga u ovoj zemlji, pa onda ide nadgradnja. Nisam se zbog toga javio…postojala je ovde informacija da su potpredsednici Skupštine i narodni poslanici primali delegaciju Robnih kuća «Beograd», kolega (nerazumljivo) i ja, mi smo ih primili i mi smo ih pozvali i dužan sam da kažem nekoliko stvari da prosto bude jasno o čemu se ovde radi. Evo pozivam kolege narodne poslanike da predložimo i formiramo anketni odbor u vezi sa stanjem u sistemu Robnih kuća «Beograd». I da pokažemo kako je moguće da se tzv. «Monin» hotel na Zlatiboru proda za nižu cenu od tržišne cene zemljišta gređevinskog na Zlatiboru? Ili, da pokažemo čitav niz drugih stvari, da ne uzimam sada vaše vreme – pozivam vas da formiramo anketni odbor i da zajedno svi pokažemo, pozovemo sve aktere, i pokažemo da nije moguće da neko ko ima 500.000 kvadrata izgrađenog poslovnog prostora u staklu i mermeru, ko ima 25 ha zemlje – ne može da dobije po stažu osiguranja 200 evra godišnje. Sa obrazloženjem da su potrebna sredstva za budžet, što je inače tačno, ali iz tog istog budžeta iz javnih preduzeća Srbije, iz «Telekoma» i iz drugih i iz uprave, iz prosvete i iz zdravstva plaća se 600 evra po nedostajućoj godini staža osiguranja da neko ode ranije u penziju i 250 evra po godini staža osiguranja za provedeni radni vek u kolektivu. Da prevedem to na razumljiv jezik – to je 20.000 evra da neko učini čast i napusti kolektiv. A, da li su dužni radnici Robnih kuća «Beograd» koji nemaju šta da jedu, u bukvalnom smislu, da finansiraju ove otpremnine od 20.000 evra? Završavam…. Pozivam vas da zajedno, kako bi inače bilo normalno, formiramo anketni odbor i ustanovimo da li je moguće da najveća maloprodajna i veleprodajna mreža na Balkanu ne može da iservisira 7000 zaposlenih 200 godina po stažu osiguranja. Dakle, još jednom – 6 stečajnih upravnika. Posebno nas zanima način na koji je otuđena imovina Robnih kuća «Beograd» u Bosni i Hercegovini; ajde da pitamo Danicu Drašković, da pitamo Danicu Drašković čiji sesrtići, kumovi i ujaci su ovo prodali i koliko je to bilo para? Da pitamo, da vidimo kako se finansira najskuplji stajling u Srbiji? I da pitamo još mnogo toga drugog sve one koji danas tvrde da u Srbiji žive samo od sabranih dela Vuka Draškovića. Dakle, mnogo toga ima ovde nedorečenog. I izašao je uvaženi kolega Novaković – nije to dvestotinak uvaženi kolega, zašto taj oblik dvestotinak – to je dvesta porodica, to je hiljadu ljudi, to je jedan promil od onoga što je ostalo kod kuće; to je dvesta sudbina ili osam hiljada sudbina. Evo završavam…ajde da formiramo anketni odbor, neka se niko ne plaši ničega; da pozovemo sve te ljude; da pitamo zašto ih je vršilac dužnosti javnog tužioca Radovanović obmanjivao u svom kabinetu? Zašto UBPOK ne radi ono što treba da radi? Zašto je državna tajna ono što se dođe u analizi svih ovih podataka? Kome to, kome to ide u prilog? Još jednom vas molim, nemoguće je da 150 evra bude kvadratni metar «Moninog» hotela na Zlatiboru – probajte da izgradite šator za te pare pa će vam biti jasno da to nije moguće. Podnećemo inicijativu, podržite da formiramo anketni odbor i da dođemo do odgovora na ovo pitanje, Hvala lepo.

Nataša Jovanović: Dame i gospodo, problem dakle, Robinih kuća «Beograd» nije ništa novo. I gospodin Baraliće je u prošlom sazivu Skupštine bio predsednik Odbora za trgovinu i turizam, ja sam bila njegov zamenik i mi smo u nekoliko navrata primali delegacije radnika. Međutim, oni tada nisu mogli da nam daju ove podatke koje su nam danas dali, naročito zbog činjenice da nije postojao Odbor poverilaca i da je procena vrednosti kapitala izvršena tek 2006. godine; i da su oni tada konačno mogli da saznaju kako je imovina pljačkana, kako su prodate ove robne kuće, odnosno svi ovi objekti i šta je ono čime danas Robne kuće raspolažu. Gospodin Novaković je pobegao iz sale, otišao je a da nije kao predsednik Odbora dao pravu informaciju. Najpre moram da vam kažem da je on na nagovor svog predsednika stranke obustavio mogućnost uvrštavanja u dnevni red ovakvih problema i pljačkaške privatizacije na Odboru za privredu i privatizaciju. Kada je već stvar postala tako očigledna u celoj Srbiji, a i sami ste svedoci jer ste iz vaših gradova dobijali odbore…aa….dobijali materijale da je Odbor pretrpan dokumentacijom o pljačkaškoj privatizaciji, obespravljenim radnicima. Treba možda da vas podsetim na činjenicu da je naš, nažalost, preminuli kolega koji je bio odb… koji je bio u Odboru za privatizaciju, 150 kg materijala o pljački naroda i države nosio kod svoje kuće u Valjevo da čita i proučava koliko su ljudi pljačkani, između ostalog i dokumentaciju vezanu za Robne kuće «Beograd». Ovo je sada sasvim jasna stvar, ne radi se ovde o tome da je neko zaveden, nisu ti ljudi zavedeni, oni su pošteni, moralni i vredni. Da li će oni da dobiju kako on to činično reče, ne znam stvarno šta je on popio i kako je mogao tako nešto bezobrazno da kaže, da dobiju kijavicu ili će da kašlju – ne radi se o tome dame i gospodo poslanici, nego da im pomognemo da ostvare njihova prava. Vi znate kakav je Zakon o radu donet u Srbiji i na koji način, da se glasalo karticom iz Soluna; i kasnije, izmene i dopune tog Zakona koje su vratila neka prava radnicima su suspendovana posle 15 dana jer se pojavio ministar Slobodan Lalović pa je sve ono što smo mi većinom koja je stvorena u jednom trenutku amandmanima ispravili za dobrobit radnika, on vratio u početno stanje. Ovde je stvar jasna, dakle Vlada Republike Srbije, Mlađan Dinkić, ministar Cvetković, Božidar Đelić, Vojislav Koštunica svi su možda mislili do pre nekoliko dana da je imovina Robnih kuća «Beograd» mnogo niža od one koju će ona stvarno da postigne kada budu otvorene ove ponude, jer je to preduzeće, opet ponavljam, koje i pored toga da se promenilo pet stečajnih upravnika i da je jedna od njih ova Delinka Đurđević, samo jedna, u zatvoru i da je razvlačena imovina bez mogućnosti da ima uvid u sve to, opet je se desila neka sreća za sve njih i to su sada saznali i videli kada su uputili to cirkularno pismo da je sačuvan veći deo vredne imovine i da Robne kuće možda mogu da se prodaju, daj Bože da to bude i više, ali za 0,5 milijarde evra. Prema tome, njima je lično ministar Dinkić prilikom razgovora dakle, to su mi oni rekli, to nije nešto što smo mi pročitali u štampi, to nije nešto što je neko saznao u nekom neformalnom razgovoru, ti ljudi koji su sada bili ovde, dakle, u pitanju je predsednik Skupštine radnika, u pitanju su oni koji su pratili postupak stečaja – koliko su mogli da prate, oni kojima je data na uvid dokumentacija o proceni vrednosti kapitala – ti ljudi su otišli kao što su danas kod nas došli, kod njega na razgovor. I da ne ponavljam – on im je dao tu skalu i rekao im je… Dakle, toliko ide državi, sve što bude preko toga 25% da se raspodeli na 8500 radnika – i to oni sada žele da to bude; vi ste dobili u ovom dopisu 20%; to nije nerealno zbog činjenice da je ipak ostala vredna imovina koja može da se proda. Ja bih razumela da oni traže nešto što ne bi bilo državi u korist, ali i država će samim tim više da dobije u budžet onog trenutka kada se Robne kuće prodaju, a očigledno je da hoće za tako visoku cenu. Prema tome, ne treba se na takav način rugati ljudima, oni će i sutra da se pojave ovde, doći će sa dokumentacijom, naše je da ih zaštitimo, a svako onaj ko to ne bude uradio biće kažnjen na sledećim izborima i od tih ljudi i od članova njihovih porodica i svih onih koji prate ovo i vide kako se pljačka državna imovina i kako su radnici šikanirani kao i ovi danas koji su došli a koji nisu imali mogućnost da se sastanu sa resornim ministrom. Hvala.

Slaviša Topalović: Po Poslovniku, član Poslovnika 226. Čuli smo malopre gospodina Nikolu Novakovića, predsednika Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije. Po njegovim rečima Mlađan Dinkić je svetac, pa nije kriv za ono, pa nije kriv za ono. Pa spomenuli ste da nije kriv što pada kiša, pa spomenuli ste da nije kriv kad nekog vara žena…Kriv je Mlađan Dinkić i vi to dobro znate kod svih tih stvari. Narod priča da je viđao Mlađena Dinkića, kada već spominjete i to, na Banovom brdu noću je nosio periku – kod kog je išao i od koga se krio – to njega pitajte, on najbolje zna. Svuda gde je Mlađan Dinkić, svuda gde je Mlađan Dinkić neka pljačka; gde je umešan G17 tu je opet neka pljačka. Pa pogledajte Robne kuće, između ostalog i zemlja na Bežanijskoj kosi dobra lokacija za investitora – i tu je optužen G17 i Mlađan Dinkić; pa poljoprivredno dobro «13 maj» u Zemunu – ogromna količina zemlje i lokacija pored autoputa Beograd-Novi Sad. Radnici 13. …poljoprivrednog dobra «13 maj» su se polivali benzinom zbog G 17 PLUS i Mlađana Dinkića. Svuda gde je veliki kapital G 17 je umešao prste. Kako ste stupili na političku scenu prati vas taj loš glas, znate to narod proceni o svakome – o G 17 procena naroda je da se bave kriminalom i lopovlukom… Znači, gospodin Dinkić je ekspert za lopovluk koji je kod vas već drugi put ministar u vašim vladama. Privatizacija «Nacionalne štedionice» jedna od najvećih pljački na ovim prostorima koja je izvedena o kojoj mnogo detalja ima bivši ministar policije Dušan Mihajlović. Kakve je uloga u ovoj privatizaciji dve firme – «Mali kolektiv» i «Kvadra»? Ko su vlasnici ovih firmi, gde je sedište firmi koje su kupile «Nacionalnu štedionicu»¬? Čiji je to novac i kada je iznet iz zemlje? Napominjem da bi za ova pitanja trebalo pitati Dušana Mihajlovića, šta on otprilike zna o tome i šta bi imao da kaže. Hvala.

Riza Halimi: Gospodine predsedavajući, dame i gospodo ja ću opet po Poslovniku 226, smatram dopunskim, neophodnim a…a…dopunska objašnjenja o pomenutim ili pokrenutim pitanjima. Oko pozivanju NATO, mislim da apsolutno nije bio predmet Deklaracije Skupštine albanskih odbornika koja je nedavno održana; mislim da smo to javnosti dobro objasnili. A, gospodin Ljajić je prošle nedelje istu izjavu dao direktno na rad te Skupštine, tako da apsolutno nije aktuelna sad neka izjava koja je data pre mesec, dva od određenog predsednika jedne političke partije i političkog subjekta. Aktuelno je ovih dana i čitavo vreme Skupština Albanaca koja je izašla sa Deklaracijom i u toj Deklaraciji nema takve izjave, nego se jednostavno traži nastavak svesrdne pomoći međunarodne zajednice u rešavanju problema na tom području onako kako se radilo u ovih sedam godina. Mislim, cela je suština tu i ne vidim zbog čega se stvara tu konfuzija oko stvarno jedne decidno, lepo izrečene misli u toj Skupštini. Dalje, što se analize rada Koordinacionog tela tiče – to smo i tražili čitavo vreme. Ja sam se i direktno obratio Vladi 2004. godine – izostala je analiza. Izostala je, ignorisani smo. Tako da ne bih sada ulazio u analizu od ovog ili onog perioda, potrebna je analiza čitavog a…a…celokupnog funkcionisanja Koordinacionog tela od 2000. pa do danas. Pa da se tačno zna šta je urađeno, šta nije urađeno, gde su usmerena sredstva i da onda sa argumentima govorimo a ne da se preko određene političke kampanje bez argumenata stvara pog… pogrešna slika o tim ulaganjima. Tako da i sam ministar maločas reče 5%, pa ljudi Božji to apsolutno nije tačno, to su samo određene političke floskule date na terenu koje su ponekad i ovde prenete u Skupštini u nekoliko navrata, ali bez argumenata. Dajmo da mi od 2001. vidimo u dinar u kojim naseljima i gde šta usmereno i gde i šta ulagano i onda možemo govoriti. Naravno, kao rezultat ovakve logike čuli smo pre neki dan jedan zvaničnik Koordinacionog tela doš'o do formule 60%:40% ulaganje koje treba ubuduće Koordinaciono telo uradi u odnosu, znači, albanskih i srpskih naselja. A, gde su umešani ta naselja onda, s pravom onda gde su i Romi? Ali kad su Romi u pitanju, mislim da gospodin Šajn ima obavezu da dodatno kaže da se radi o naselju izbeglica čija su… koja je sudbina svih naselja u ovoj državi i koja traže, naravno, verovatno daleko bolji tretman, nego što je to do sad bilo. Tako da, dajmo govorimo sa argumentima. Inače sam sklon tome da svaki projekat bude opravdano, valjano opravdan i da tu ne može šablon me'anički neki tamo, ovaj, procenat sa ovoliko i onoliko, jer pitam se ko je zapravo došao do tog procenta, na koji način, kojom metodom. Nego važno je da celokupan rad bude transparentan. I jedino bih još da dodam da… Ja bih tražio u ovoj analiz da malo pogledamo da li ja tačna ova priča da je u ovim opštinama ulagano mnogo više nego u drugim.Nije tačno gospodo. Odgovorno vam tvrdim, uzmite izveštaje Zavoda za statistiku Republike Srbije i videćete da je i Tutin, i Novi Pazar, i Sjenica i mnogo niz drugih opština daleko su imali viš… veća ulaganja nego opština Preševo…

Nemanja Šarović: Hvala Vam gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega, gospodine Halimi. Vi stalno pričate o nekakvom rešavanju dole problema i kažete kako je neophodno da se aktivno uključi međunarodna zajednica. Ono što je dole problem gospodine Halimi to što Vi nepoštujete državu u kojoj živite, ne poštujete državne organe Republike Srbije. Ja sam i prethodni put naveo nekoliko konkretnih primera, Vi ste nakon toga izašli iz ove sale, ja se nadam da ćete ovoga puta ostati i da ćete odgovoriti na ovo što ja kažem. Kao prvo kada se radi o Romima – nema toliko Roma, ima ih između (nerazumljivo) i 3000, da ne bih umanjio, ali eto do 3000 otprilike Roma ima; veliki broj njih je i članova Srpske radikalne stranke i ne postoji tu, da znate, ne postoji tu bilo kakav animozitet prema Romima samo zbog toga. Sličan je problem i u srpskim selima, ništa se ne ulaže ni u srpska sela. Dakle, Riza Halimi na koji način on vidi demokrtatiju najbolji je pokazatelj to što on malopre za ovom govornicom rekao: «Skupština Albanaca», dakle, nije to Skupština Albanaca – to je Skupština građana, ali je Vi doživljavate na jedan pogrešan način. To da je doživljavate kao isključivo Skupštinu Albanaca jasno je iz toga što, maltene, autoput ste napravili prema Velikom Trnovcu, ali Vam nije palo na pamet da uradite nešto za Lopardince, da uradite nešto… tako je gospodine Halimi, ja ne znam, ne znam zašto se čudite, ali je jasno. Evo recite za Klernike, srpsko selo jeste skoro bili tamo? I kako tamo izgleda infrastruktura, a kako izgleda u albanskim selima? Jeste nešto za Krševicu uradili? Niste. Jeste za bilo koje srpsko selo uradili? Niste. I tako je situacija i sa romskim naseljima. Kaže gospodin Riza Halimi pobegli su Romi sa Kosova i Metohije, ali nije rekao od koga su to pobegli. Od koga su to pobegli i šta mogu da očekuju Romi u Bujanovcu ukoliko se, ne daj Bože, a neće se ostvariti, ostvare planovi Rize Halimija i tih političkih, da kažem političkih, grupacija koje on predvodi? Mogu da očekuju isto ono što su dobili na Kosovu i Metohiji, mogu da očekuju samo novi egzodus. Srpska radikalne stranka imala veliku podršku Roma na prethodnim izborima i mi smo ukoliko se sećate, možda vi to ne znate, ali Srpska radikalna stranka je imala plakate i na romskom jeziku u kampanji u Bujanovcu. I ne samo to, nego smo imali plakat i nakon izbora na romskom jeziku, možda ću pogrešno izgovoriti ali pisalo je: « Avo sas te ceke» (nerazumljivo), gde smo se zahvalili brojnim građanima romske nacionalnosti koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku. I ja sam siguran da će zbog takvog odnosa na narednim izborima još veći broj građana romske nacionalnosti glasati za nas i bilo bi dobro da se odvoje od ovih sadašnjih koalicionih partnera. Jer i Romi imaju svog predstavnika u Veću, uz naravno, Demokratsku stranku koja je već duži niz godina koalicioni partner gospodina Rize Halimija i zdušno odobrava sve ove deklaracije koje dole Skupštine opština Bujanovac, Preševo donose. Dakle, problem nije da li je neko Rom ili je Srbin, problem je ako je neko nealbanac i problem je ako je selo nealbansko. Sledeća stvar – gospodin Riza Halimi zna da je pre izvesnog vremena bačena bomba u kuću i u dvorište, odnosno, brata Nagipa Arifija, dvorište do dvorišta. Normalna reakcija bi bila, valjda na svakoj zemlji, svakoj zemlji u svetu da onaj kome je bačena bomba u dvorište pozove policiju – to se u ovom slučaju nije desilo. Ali, neka objasni onda gospodin Riza Halilmi zašto su oni čekali 24 sata da prođe, da se Nagip Arifi vrati sa puta, da u međuvremenu albanski odbornici, odbornici albanskih partija iz Skupštine opštine Bujanovac donose Deklaraciju u kojoj traže povlačenje srpskih snaga bezbednosti iz opštine Bujanovac zbog nekakve ugroženosti, a ćute kada se nakon nedelju dana otkrije da je i taj koji je bacio bombu Albanac, i da je iz sela Končulja i verovatno pripadnik one grupe koja je pre nekih mesec dana automatskim puškama i raketnim bacačima se obračunavala sa pripadnicima državnih organa Republike Srbije. Koji je razlog što gospodin Riza Halimi toliko napada izgradnju, firma je valjda «Interspid», izgla… izgradnju ovih benzinskih, benzinskih pumpi? Zašto? Zato što trenutno benzinske pumpe vlasnik je Nedžad Beljulji koji je vlasnik i fime «Elhan» i privatne televizije u Bujanovcu, gospodin koji je pokušao još neke fabrike u Pčinskom okrugu da kupi i gospodin koji je bio zamenik Ridvana Ćazinija koga Riza Halimi naziva Kapetan Leš. Mi smo ovde prethodno utvrdili da on nije ubijen kako je pogrešno tvrdio Riza Halimi, nego da je likvidiran od strane pripadnika ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u obračunu sa njima jer je bio pripadnik terorističke organizacije. Ali, gospodin Riza Halimi slavi tog čoveka; on je prošli put odbio da se izjasni o njemu, evo da vidimo sada šta misli o Nedžadu Beljuljiju koji je njegov, koji je njegov zamenik. Hvala.

Tomislav Nikolić: Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je prebačeno Srpskoj radikalnoj stranci da ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine je narušeno kad je Vojislav Koštunica omogućio da firma G 17 PLUS ponovo bude u Vladi i da nastavi da pljačka Srbiju. Ako vam je potrebno da nekog tužite, evo ja vam kažem da je jedan od najvećih živih kriminalaca u Srbiji Mlađan Dinkić. Ako vam je potrebno da nekoga tužite, evo ja vam kažem da je da Ivana Dulić-Marković podržava ustaštvo i da je njegov zastupnik u Srbiji. Ali jedna druga stvar me ovde interesuje. Ja sa vama mislim da se razračunam kad bude prave, normalne vlasti u Srbiji i kad sudovi budu radili svoj posao, Sad na vas niko ne sme da udari, a dokazi za vama se gomilaju, dokazi za neviđenu pljačku Srbije u kojoj učestvuje firma G 17 PLUS. Mene interesuje gospodine Čanak s kojim pravom ste Vi juče u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji održali predavanje o fašizmu? Ko Vas je to tamo pozvao i kome Vi možete, sa kojim moralnim dignitetom ste Vi u stanju da u Kragujevcu držite predavanje o fašizmu? Kad smo Vam pre neki dan ovde lepo objasnili sve što o fašizmu u Srbiji ima da se kaže. Zašto nastavljate da arlaučete po Srbiji, da harangirate i da našu decu trujete idejama koje u Srbiji nikada nisu imale uporište? Ima li tih para gospodine Čanak koje mogu da Vas nateraju da se bavite toliko nečasnim poslom? I što to ne prekinete i što ta «žuta» direktorka iz kragujevačke gimnazije ne razmišlja o tome malo da Vi imate jako loš, poguban uticaj na našu decu? Vi čak kad bi ste im o cveću govorili, Vi biste imali poguban uticaj na našu decu gospodine Čanak. Vi ste čovek koji ne može da sakrije svoju zlobu, svoju mržnju prema svemu živom; Vi ste čovek koji ne može da bude uzor nizašta – čitav Vaš život, Vaši prijatelji, Vaši kumovi, Vaše druženje sa narko dilerima – ne može da bude uzor za decu srpsku. I gde je taj ministar prosvete? Otkud ideja nekome u školi da narodni poslanici, zastupnici, političkih stranaka, a Vi ujedno i zastupnik američkog kapitala koji Vas tera da nas optužite za fašizam, otkud mu ideja da dozvoli da Vi maloletnicima držite predavanja o fašizmu, o bilo čemu gospodine Čanak, a posebno o fašizmu? Što im ne održaste predavanja o patriotizmu, o rodoljublju, o ljubavi prema svojoj zemlji? Otkud ideja, gde ste Vi te škole završili u kojima se prepoznaje fašizam u Srbiji? Gospodine Čanak, veliko ste zlo za Srbiju. Ali ne zameram ja, ne zameram ja našoj deci koja moraju da Vas slušaju jer će dobiti neopravdani izostanak, zameram onima koji omogućavaju da Vi krenete po srpskim školama i da propagirate ideje zbog kojih Srbija dolazi na stub srama u Evropi. Je l’ Vas snimala možda neka Zapadna televizija, jeste poslali izveštaj nešto o tome kako eto, Vi, Vi ste taj čovek koji će nas odučiti od fašizma? I koliko svako Vaše predavanje košta, možda bismo mi radikali skupili novac da Vas platimo samo da više ne radite ništa?

Vladan Batić: Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 226 Poslovnika. Ceo dan su ovde po kiši protestvovali i demonstrirali radnici Robnih kuća «Beograd». Njihov protest je u direktnoj korelaciji sa jednom od tema koje su danas na dnevnom redu, a to je Zakon o ratifikaciji dve konvencije o korupciji. Ovo što se dešava ili će se desiti sa Robnim kućama «Beograd», takođe miriše na korupciju. I zašto, i zašto se to događa? Zato što kapital Robnih kuća «Beograd» po procenama eksperata, ali ne lažnih iz jedne poslaničke grupe nego istinskih stručnjaka, vredi oko milijardu evra…Možda i više od milijardu evra imajući u vidu zemljište, imajući u vidu stovarišta, skladišta i same prodajne objekte Robnih kuća «Beograd» koji su u mnogim gradovima, čak u većini gradova, u strogom centru i imaju ogromnu vrednost. E, zato što to treba da opet pripadne… i da na mala vrata vlasnici… ove šefove poslaničkih klubova stranaka… pa, da budete prisutni gospodine Aligrudiću, da ne pričate dok govornici govore, nema veze što sam to slučajno ja, nego bilo ko kad govori udostojite da saslušate to, a ne da ćaskate. Vi ste trebali da primite ljude iz Robnoh kuća «Beograd», to nije posao opozicije nego posao vlasti i Vi to znate, ali dobro to govori o Vama. Dakle, zašto su …

Potpredsednik Skupštine: … molim vas, nemojte dobacivati iz poslaničkih klupa, molim vas…

Vladan Batić: … ovo nevaspitano stvorenje koje se zove…

Potpredsednik Skupštine: … molim vas, molim vas nemojte, nemojte praviti cirkus od Skupštine, molim vas…

Vladan Batić: … dva puta mi je rekao: «Sram te bilo»… pa, gospodine Aligrudiću ja ne mogu da se bavim sa Vama, za Vas su nadležne neke druge institucije koje bi mogle da daju svoj sud i ocenu o Vašem ponašanju, o Vašim manirima… dakle, nije to tema, niste Vi tema. Tema su ovi obespravljeni, nesrećni ljudi koje ova vlast pretvara u građane drugog reda, da se potucaju od nemila do nedraga, da kucaju na sva moguća vrata, da budu kod svih poslanika, kod svih poslaničkih grupa…, kod predsednika Republike, kod vršioca dužnosti predsednika sudova – zato što neko hoće da na mala vrata hoće da u bescenje proda Robne kuće, i to je suština. Prema tome to je samo nešto što sam hteo da kažem… ne znam da l’ ste ih vi primili, ko ih je primio, znam da nije korektno, da nije pošteno da jedna takva firma koja bi mogla i treba da bude nacionalni brend, bude predmet nekakve trgovine kakvih smo svedoci u više navrata u poslednje vreme i da ode na mala vrata u bescenje. Ja se nadam da se i Vi borite protiv toga… Ok… Drugo pitanje koje sam hteo da postavim: iz kojih sredstava se isplaćuju ogromni honorari nekim od kolumnista «Politike»? Koliko znam «Politika» je delom u vlasništvu države Srbije ili nekih javnih preduzeća, a to je opet država Srbija. I iz kojih sredstava, pa i iz sredstava poreskih obveznika, se finansiraju neki od kolumnista? Ljudi koji su inače godinama zaposleni u «Politici» tvrde da si to astronomski honorari. Da stvar bude gora, neki od tih kolumnista, čast izuzecima, su dvorski kolumnisti, kad bih bio nekorektan rekao bih – dvorske lude ili dvorske budale – klevetaju i vređaju sve oponente aktuelne vlasti, odnosno njenog premijera i za to primaju ogromne honorare. Pročitajte samo današnji tekst u «Politici». I treće pitanje: Zašto je odložena aukcijska prodaja NIN-a kad su svi zaposleni, sa izuzetkom nekolicine a to su protagonisti priče o trećem metku, o ledenom metku, o drugoj ulici, o drugom atentatoru, fotorobotu, zašto znači, otkazana aukcijska prodaja NIN-a kad su se javili ljudi su želeli da kupe NIN i što je prihvatila većina zaposlenih u NIN-u, sem opet onih koji su promoteri jedne priče o nekom «kripto» nacionalizmu i priče o lažnom legalizmu? Dakle, tražim odgovor na ta pitanja. Hvala.

Riza Halimi: Dame i gospodo narodni poslanici, prošli put sam prekinuo repliku ili uopšte onu razgovor sa poslanikom Šarovićem jer je stvarno bilo netačnosti i insinuacija je bilo ispod svake časti da se dalje ta rasprava nastavi. Ali je danas sasvim preterano pa mora se opet reagovati. Nije tačno da je gospodin Beljulji vlasnik neke benzinske pumpe… pa znam ga i čovek je onda nepravedno ispaštao zbog vaših pogrešnih informacija na nekim mestima gde se odlučuje kad je sasvim legalno kupio firmu i kada je to anulirano verovatno zbog ovakvih netačnih informacija. Jer čovek nije apsolutno vlasnik benzinske pumpe, znači nije Beljulji vlasnik te pumpe, vlasnik je opet neki Albanac i ako sam reagovao uopšte ja sam reakcije u odnosu na «Interspid» izneo veoma tačno i precizno. Jer se radi o monopolu koji država pruža ne samo firmi «Interspid» nego i niz drugim firmama koje dolaze iz Beograda i drugih sredina, a da nemaju prilike domaće firme da pos'o nađu ti i onaj pos'o koji ga imaju – gube ga, a jednostavno nemaju mogućnosti da se zaposle u državnim organima. Ja postavljam pitanje, i tu je predsednik Koordinacionog tela – kad bi čuo, kad bi se čuo ili kad bi se uzeo u obzir izlaganje poslanika Šarovića, ne bi trebalo Koordiaciono telo uopšte da postoji, da radi na integraciji Albanaca jer ispada da treba da integrišeš a…a 90% Srba u državnim organima pa da budu 100%.; jer Albanaca trenutnou preseku, u svim državnim organima u Preševu, Bujanovcu, Medveđi, nemaju 10%. I zato je Vlada napravila svojevremeno taj plan da bi se konačno Albanci integrisali. Međitim, ovakve insinuacije opet ide redom da je ovaj gospodin Beljulji bio zamenik Ridvanu Ćazimiju – opet insinuacija. I opet ponavljam, prošli put sam decidno rekao – Ridvan Ćazimi je bio predsednik delegacije koja je nakon pregovora sa predstavnicima savezne i republičke Vlade i međunarodne zajednice potpisao deklarac…izjavu za demilitarizaciju nakon čega je izvršena relaksacija Kopnene zone sigurnosti i da je on na prevaru ubijen upravo u vremenu kada je ta relaksacija obavljena i kada je trebalo sprovoditi taj sporazum. I ja prvi put od gospodina Šarovića čujem, tada sam se interesovao kod državnih organa, niko do sad nije izašao sa izjavom da je Ridvan Ćazimi likvidiran. Molim hoću da od nadležnih organa da to razjasni, da apsolutno prvi put na ovoj govornici takva netačna izjava data i zato bi, naravno, nadležni organi trebali da to daju svoju reč…

Nemanja Šarović: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Riza Halimi, Vi ste pokazali već do sada ne samo da ne poštujete državu Srbiju, ali evo upravo ste pokazali malopre i da ne poštujete parlament Republike Srbije i rekli ste kako je Vama ispod časti da raspravljate sa mnom. Meni naravno, gospodine Halimi nije ispod časti da raspravljam sa Vama, ja cenim to što su Vas građani Republike Srbije izabrali i ne gledam na to koje su nacionalnosti. Vi kažete da sam ja izneo neke neistine – što nije tačn, Vi ste ponovo rekli kako je Ridvan Ćazini bio vođa delegacije i tražite da reaguju državni organi. Ali državni organi su već reagovali i za njega je poslednja reč rečena što se tiče državnih organa Republike Srbije onda kada je on likvidiran u antiterorističkoj akciji. To što Vi branite teroriste gospodine Riza Halimi to predstavlja Vaš stav i zbog takvog stava bi morali da reaguju državni organi Republike Srbije. Druga stvar – gospodin Nedžad Beljulji – Vi se niste izjasnili da li je on bio finansijer tzv. Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe. On je, kao što sam rekao, vlasnik lokalne televizije; kupio je bio u Vladičinom Hanu ciglanu, preduzeće «Brik Roud»(?), ja bih voleo da sam ja taj koji je zaustavio tu prodaju – nažalost, nisam, ali to je uradio gospodin Tomislav Nikolić predsednik Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, ali ne gospodine Riza Halimi zbog toga što je Nedžad Beljulji Albanac, ne zbeg toga. Dajte, pošto vidim da ste dobro upućeni, očigledno ste odličan prijatelj sa gospodinom Beljuljijem i očigledno ste izuzetno dobro upućeni u to šta jeste u njegovoj imovini šta nije, ali recite nam onda kako je on stekao toliku imovinu. Odakle njemu toliki novac da on kupuje firme po Srbiji gospodine, gospodine Halimi? Kako je moguće da Vi kažete toliko nerazvijeno područje, neki kažu jedino da od tih puteva droge i od tih trgovine, dakle, narkoticima da se određena sredstva ubiraju; Vi ste sami rekli više puta kako nijedna fabrika u Bujanovcu ne radi – pa kako se obogati onda gospodin Beljulji toliko da može širom Srbije da kupuje fabrike? I gospodine, gospodine Halimi, Vi objasnite zbog građana albanske nacionalnosti, evo ja Vam postavljam pitanje – Vi ste tražili povlačenje vojske i policije iz Preševa; pukovnik Simić, pukovnik vojske Simović, pukovnik Vojske Srbije organizovao je da se vojnim vozilima, vojnim sanitetom lekari da obilaze radi pružanja medicinske pomoći i pregleda najudaljenija albanska sela potpuno besplatno i umesto da izađete za ovu govornicu i da kažete kako je Srbija demokratska zemlja koja vodi računa o svim svojim građanima, pa čak u Preševu i Bujanovcu i više nego u nekim drugim opštinama u Srbiji koje su takođe siromašne, Vi izlazite i tražite povlačenje vojske sa te teritorije; tražite po cenu toga da Vaši sunarodnici sutra neće imati adekvatnu medicinsku pomoć. To gospodine Halimi o Vama govori. Hvala.

Jovan Damjanović: Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući izlaganje pojedinaca i gospodina Halimija nateralo me je da izađem i da kažem nekoliko reči. Gospodine Halimi, dok je bila vojska, policija i srpski narod na Kosovu Romi nisu doživeli egzodus. Kad se povukla posle Tehničkog vojnog sporazuma u Kumanovu, vojska policija i srpski narod tada je veliki egzodus i najveća čistka bila prema Romima od albanskih separatista. Kad ste Vi sada na vlasti u Preševu, Bujanovcu šta ste Vi uradili upravo za raseljena lica Salvatore i šta ste uradili za Rome gde takođe vlada vladajuća koalicija Albanaca u Kosovskoj Mitrovici? U Kosovskoj Mitrovice ste srušili sve romske kuće koji su imali velike kuće i situirani bili, pa ste Rome prebacili na smetlište gde je olovna prašina; pa ste sve Romi tamo getoizirali gde su se razbolela veliki broj dece i umrli veliki broj dece od tog olova koje je kancerozno i razbolelo se mnogo, mnogo romskih porodica. To je koliko Vi vodite računa o Romima. Drugo, kad se tiče o Romima u Bujanovcu i Preševu, ja imam informacije kako se ponaša koalicija koja je na vlasti u Preševu, a u Bujanovcu ništa niste uradili za raseljena lica i prognana lica od strane albanskih separatista. A, za uzvrat Srbija šta radi za albansku nacinalnu manjinu u Bujanovcu, to moramo svi da znamo: opština finansira rad sledećih biblioteka u čijim bibliotekama u fondu se nalaze knjige na albanskom jeziku, u kojima rade pripadnici albanske nacionalne zajednice, to je istina – biblioteke «14 novembar», opštinska biblioteka «Petar Petrović», gradska biblioteka «Preševo» itd.; pored finansiranja rada javnih biblioteka iz budžeta opštine koje su osnivači biblioteka i Ministarstvo kulture Republike Srbije, pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje sufinansira otkup knjiga na manjinskom jeziku biblioteke u višejezičnim sredinama. Moramo da kažem i ovo gospodine Halimi Rizo, pozorište, kultura kad je – predstave na albanskom jeziku izvode amatersko pozorište koje rade u okviru kulturno- umetničkog društva «Abdulah Krasnići» iz Preševa koji se održava u pozorišni festival «Dani albanke komedije» na albanskom jeziku. Takođe, Amatersko prozor… pozorište stvaralaštva na albanskom jeziku podržava se i unapređuje kroz finansiranje iz budžeta Republike Srbije, iz opštinskih budžeta za pozorište koji je osnivač opština. Pa ja Vas pitam da li imate ovako finansiranje i za Rome tamo gde ste Vi na vlasti? Nemate – svi mi znamo kako žive Romi, oni su tamo najugroženiji narod a Vi propagirate neku demokratiju. Kad se tiče Albanaca – Srbija sve omogućava; kad se tiče vas Albanaca koji ste na lokalnim nivoima na vlasti – vi ništa ne dajete Romima. E, to ja vaša demokratija. Dame i gospodo, ja moram da kažem nekoliko reči: ja bih bio vrlo zadovoljan i srećan da gospodin Srđan Šajn kao što brani ovde romski narod da je to u stvari tako. Gospodin Šajn najveću prevaru koju je učinio ovde u ovom parlamentu, a ja ću vam reći kako. Ovo nije gospodine Šajne cirkus, ako ste Vi bili napolju u cirkusu, ovo je Narodna skupština – nazvali ste da je ovo cirkus, ovde su narodni poslanici i mi radimo ono što je u interesu naroda i države. Vi ste tražili vanrednu Skupštinu nacionalnih… Nacionalnog saveta Roma. Sad Vas pitam ko je podneo zahtev i elektore za Nacionalnu skupštinu? Podneli ste sami Vi dok je bio i gospodin Ljajić ministar za nacionalne manjine i ljudska prava, a mi koji imamo više i mnogo više od Vas nismo bili u mogućnosti da predamo. Vi imate 18.400 a ja imam 45.000 elektora, ali nisu hteli da nam prime. I sada, Vi zakazujete Skupštinu – gde Vam je vreme da predamo elektorske listiće, da li znate kolik'o treba da se obrade elektorske listiće? Znači izlazite Vi, Vaši elektori na toj Skupštini Nacionalnog saveta Roma – to je strašno, to ne smete da radite… trebali ste da tražite vakuum, kako bi mogli da predamo svi. Meni se javilo preko 50 gradova Roma koji Vas optužuju za veliku prevaru i obmanu. Drugo, najmanje imate pravo da tražite gospodine Šajn, samo se Vi smejte, najmanje Vi imate pravo da tražite pravo u Nacionalnom savetu. Je l’ znate Vi da ste bili predsednik…

Nenad Čanak: Dame i gospodo narodni poslanici, uveženo predsedništvo…Gospodine Nikoliću, Vi ste me pitali šta ću ja juče u Kragujevcu. Ja sam u Kragujevcu bio na poziv đačkog parlamenta Prve kragujevačke gimanzije. Taj đački parlament je institucija koja postoji i funkcioniše već duže vreme; oni su bili u poseti Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine – ovo je bila uzvratn poseta na njiho poziv. Oni su tražili od mene da održim predavanje na času koji se zove Ustav i prava građana i ja sam govorio samo i isključivo o Ustavu Republike Srbije. Dakle, ne razumem otkuda ta Vaša neobaveštenost kada je u pitanju Kragujevac, grad u kome ste Vi i pošto ste Vi tamo prisutni bilo bi zgodno da znate šta se događa u Kragujevcu. Bilo bi zgodno da znate da se pre mene bili i gospodin Tadić, i gospodin Mićunović, i gospodin Dinkić, i gospodin Jelašić, i Čeda Jovanović, tako je, i mnogi drugi ljudi koje je taj isti đački parlament zvao. Morate pitati đake kragujevačke gimnazije zašto nisu Vas zvali. Morate njih pitati jer oni su ti koji su mene pozvali i nikakav direktor i nikakvi profesori. Znači, u pitanju je nešto više od neobaveštenosti gospodine Nikoliću. Vi kažete da sam ja zlo za decu – već više od 2000 godina traju optužbe na račun ljudi koji eto, kvare omladinu i ne poštuju bogove i treba da završe time što će sami da popiju sok od kukute. Gospodine Nikoliću, kako ja jedan da pokvarim tu decu kada ih svi vi popravljate? Kako ja jedan da budem taj koji će biti toliko opasan za zdravlje naše omladine kada pogledajte koliko je ovde vas koji znate tačno šta je za tu omladinu dobro? A vaše dobro za tu omladinu je da ostanu izolovana od ostatka sveta; vaše dobro je da ostanu zakucana u vaše koordinate koje se ne kreću dalje od najsramnijih stranica istorije Srbije i srpskog naroda. Otkud Vam pravo da me uopšte oslovite na ovaj način kada nemate elementarnu svest šta se događa oko Vas, pa čak ni u Vašem gradu? Nemojte tako gospodine Nikoliću, nemojte tako, stidićete se pred unucima, nemojte to da radite.

Miloš Aligrudić: Hvala Vam gospodine predsedavajući, ja naravno uvažavam Vašu argumentaciju i voleo bih, naravno, da od ovog trenutka pa na dalje to tako i ide i gledaću da moj odgovor na koji sam nateran bude što kraći. Dakle, ja bih samo zamolio, naravno više nije isti predsedavajući u pitanju, ali u svakom slučaju ako se desi da narodni poslanici svojim razgovorom ometu drugog narodnog poslanika u izlaganju, to je sasvim dovoljan razlog da predsedavajući opomene narodne poslanike kako bi onome koji govori omogućili da govori. Ja mislim da je to jedini način da se ovde komunicira, jer se zna pozicija predsedavajućeg uvek koji mora, između ostalog, da uradi ono što ste Vi maločas uradili, ja Vama na tome ne zameram, to je sasvim ispravno. Ono što je, što je međutim problem – problem je da ne možemo komunicirati u relaciji poslanik koji sedi u klupi i poslanik koji govori sa govornice. U tom smislu ja se zaista izvinjavam i Narodnoj skupštini i Vladanu Batiću zato što sam, istine je, dobacio narodnom poslaniku za vreme njegovog govora i ja se nadam da se to s moje strane neće često dešavati i da se barem ako je moguće nikad neće ni ponoviti. Međutim, ja moram da upozorim na jednu stvar: kada sam to učinio, to sam učinio jer sam bio isprovociran nečim drugim. Naime, ne može neko ko govori da natera narodne poslanike na pažnju, to nema nigde u svetu. Ako neko za sebe misli da je zanimljiv, ne mora da živi u iluziji ili da nas opterećuje sopstvenom iluzijom da je zanimljiv svima – to prosto ne biva, ne možemo na taj način da razgovaramo. Prema tome, ako je šef poslaničkog kluba jedne političke stranke u trenutku govora govornik razgovarao sa drugim, jedini način rešenja tog problema je da predsedavajući upozori one koji govore u sali da ne ometaju govorniku ili ako on procenjuje sa svog mesta, a jako dobro može to da proceni, da li je žamor koji se čuje iz klupa takve prirode da ometa govornika. Zaista učiniti da svi prisutni u sali s dužnom pažnjom slušaju narodnog poslanika koji govori, to nemate nigde u svetu primera. I na koncu, ako postoji jedan, jedan nedostatak pažnje u odnosu na ono što se govorilo, možda govori o samoj sadržini onoga koji govori. Ne možemo svi biti pametni i zanimljivi, naravno uskraćujući mogućnost, ne uskraćujući mogućnost vama da ocenite da ovo što ja govorim nije mnogo zanimljivo. Hvala vam.

Riza Halimi: Moraću ovaj poslednji put… Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ova tema sada interesantna – jedan, jedini Albanac se javio da kupi firmu, ne u Bujanovac gde nema šanse je l’ dosad nije, nema tog koji je uspeo da kupuje neku firmu, jer kada je prodat «Simpo», imali ste prilike u vestima i uopšte u sredstvima informisanja da saznate da je dogovorno predata, nije prodata, nije, nije napravljena aukcija ili neki drugi način prodaje je l’ kaže postojala bi opasnost da Albanci kupuju robnu kuću u centru Bujanovca, ovo sam baš čitao u našim novinama gospodo – e, sad jedini Albanac ušao u postupak, dobio postupak, počeo da naplaćuje, izašao neko od radikala i to sprečio.Znači, a šta je sad ono što Šarović dodaje, poslanik Šarović – mora znači, Albanac da bude švercer, mora se baviti drogom, je l’ kaže, otkud da Albanac ima novac, pa gde je ta logika? Ljudi bre, pa bave li se Srbi rob… drogom? Pa, bave se i Srbi i Albanci i to je internacionalno tako da, stalno te priče. Nego otkud ta logika ako se javi jedan bilo koji biznismen Albanac i ušao u taj teren da se bavi s tom delatnošću, da on automatski mora da se bavi drogom. Mislim da je ova logika dovela ovu državu do svih onih tragedija koje smo mi ovde doživeli i vreme je da se toga oslobodimo. A, što se tiče a…a… ovoga što su predstavnici Roma ovde izneli – «Zulfićar Bajramović» udruženje dobija 10% sredstava namenjenih kulturi u budžetu opštine Bujanovac; 40% «Kolo» udruženje Srba i 50%, «Jehona» udruženje Albanaca – to je raspodela budžeta opštine Bujanovac. Negde oko 8.000.000 dinara komunalno preduzeće pokriva sve troškove za izbeglice koje nije uspeo do sada, ovaj UNHCR… uopšte ne samo UNHCR nego udruženje koje se bavi problematikom izbeglica. Kad sam spomenuo izbeglice, ja sam spomenuo sve izbeglice i Albance, i Srbe i Rome. Znači da izbeglica ima svih etničkih boja i apsolutno oko toga treba zajednički pristup. Oko toga da li u selima sa srpskim stanovništvom ima investicija je bilo maločas postavljeno. Klinovac – škola – 11,5 miliona; Treake(?) – vodosnabdevanje 7,5 miliona; Špancevac – vodosnabdevanje 3 miliona; 5 miliona trafo u Ostaji (?) i tako redom… Mislim da se ovde iznose paušalne, nepotvrđene i pitanje sad meni automatski se ovde – zašto neko dovodi poznavanje moje Bujanovca koje mi je udaljeno 25 km, a navodno bi treb'o neko iz Beograda 400 km udaljen da to bolje zna? Hajde objasnite mi tu činjenicu.

Nemanja Šarović: Naravno da hoću gospodine Halimi, objašnjavaću Vam dok Vam god ne budem objasnio. Ali, nije mi ostala jedna stvar jasna. Vi kažete da sam ja nešto negativno rekao tom gospodinu Nedžadu Beljuljiju, a opet tvrdite za Ridvana Ćazinija da on nije terorista kako je okvalifikovan zvanično od državnih organa Republike Srbije, nego kažete vođa delegacije. A, izvinite je l’ to nešto ružno biti zamenik šefa delegacije? Ja mislim da nije. Ali, gospodine Riza Halimi ono što je ovde problem, znate i Vi šta je istina, pa kada ja kažem da je terorista, Vi znate da jeste, ali Vi i dalje tvrdite da je on šef nekakve delegacije. Kada je prodata se… ova… ciglana u Vladičinom Hanu, a morate znati da je u Vladičinom Hanu mnogo manja nezaposlenost nego što je u Preševu, to je veliko uznemirenje građana izazvalo gospodine Halimi, ne zbog toga što je Nedžad Beljulji Albanac nego zbog načina na koji je on do tih sredstava i do tog novca došao. I druga stvar, kažete pojavio se jedan Albanac – nije to jedan Albanac. Vi ste sami, Vi ste sami tvrdili gospodine Riza Halimi da u Preševu i Bujanovcu ništa ne radi. Statistički gledano Preševo je grad sa najviše milionera po glavi stanovnika. Kako je to moguće gospodine Halimi? Pa, da li je to Las Vegas ili je to Preševo? Dakle, morate naći neku sredinu jer čas tvrdite da ništa ne radi, čas imate silne milione i bunite se što ne možete da kupujete fabrike i širom Srbije. Drugo, nije tačno ni gospodine Riza Halimi ni taj podatak koji ste dali o broju Srba, Vi znate da je broj Srba u Bujanovcu iz godine u godinu sve manji. Kao što je nažalost, gospodine Šajn manji i broj Roma iz godinu u godinu, ali to nema veze sa nama; to nema veze sa Srbijom, Romi su uvek bili lojalni građani Republike Srbije, molim vas. Ja bih voleo gospodine Halimi da Vi navedete makar jedan suprotan primer, da kažete – evo jedno selo bilo je mešovito srpsko-albansko a sad je ostalo samo albansko. Ali Vi znate, Vi znate… ne… Vi znate iz kol'ko sela polako se kupuju srpska imanja, iz jednog po jednog. I sve je manji broj Srba u Bujanovcu, realno ja mislim da ih sada više od 10.000 nema. Ali, gospodine Halimi Vama je to smešno, Vama je to drago, kada izađete za ovu govornicu onda pričate jednu priču a kada se vratite u klupu onda pokazujete jedno potpuno drugačije lice. Očigledno je da Vi imate da li dva, da li, da li više lica. I na kraju bih još rekao nešto zbog gospodina Šajna – tačno je, tačno je da Romi… trpe i da su trpili, evo završavam u roku od 15 sekundi, i da su trpeli velike pritiske i za vreme izbora u Bujanovcu. I ja znam i kakve su ekipe i crne trojke išle po tom naselju i sačekivali ih… a… glasače romske nacionalnosti na samom biračkom mestu. Ali gospodine Šajn budite toliko pošteni i izađite i recite ko se time bavi. Da li su to bili srpski radikali – ne nisu. Za nas su pripadnost… pripadnici romske nacionalnosti glasali dobrovoljno, ali nečiji drugi članovi, onih koji su pobedili, e oni su bili ti koji su vršili ogroman pritisak, pretnje svim i svačim i batinama i mnogo gorim stvarima. Ukoliko znate to, ja sam siguran da znate, to nije nikakva tajna za bilo koga ko je bio u Bujanovcu, onda izađite pa recite. Izađite pa recite dakle, čija je to politika i ko su oni koji se na taj način ponašaju prema građanima romske nacionalnosti jer se na isti način ponašaju i prema Srbima. Hvala.

Petar Jojić: Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke opravdano ukazuju na veliki državni problem tj. način na koji se odvija stečaj i rasprodaja nekretnina Robnih kuća «Beograd». Dame i gostov… gospodo, ja postavljam sledeća pitanja i tražim odgovore. Prvo, kolika je površina u m2 kako u odnosu na nekretnine poslovnoga prostora tako i u odnosu na građevinsko zemljište; drugo: kolika je vrednost navedenih nekr… nekretnina kako u odnosu na poslovni prostor tako i u odnosu na građevinsko zemljište, dakle, treba razdvojiti i njihove lokacije; sledeće pitanje: kada je ta vrednost utvrđena; peto pitanje: koliko godina traje stečajni postupak tj. kada je stečaj otvoren i da li je stečaj okončan; šesto: ko je bio stečajni sudija koji i koje su sudije bile u stečajnom veću, a ko je bio taj Zumbul stečajni upravnik, e za njega javnost Srbije je vrlo zainteresovana. E, da vidimo te «zumbule» koji su ti «zumbuli» – šest njih – koji su se ređali, i menjali i uzimali pare u stečajnom postupku na ime radnika Robnih kuća i imovine Republike Srbije, dajte te sudije, dajte te stečajne upravnike da ih vidimo, da saznamo ko su ti ljudi bili i kako su radili i kol'ko su uzeli u odnosu na veštačenja i u odnosu na njihovo učešće u toku stečajnoga postupka; kolika su dugovanja bila Robnih kuća i kada su ta dugovanja utvrđena jer nije svejedno da li su ta dugovanja utvrđena pre šest godina ili su ta dugovanja utvrđena danas? Jer kako kaže Zakon o obligacionim odnosima – usled promenjenih okolnosti realna cena mora se utvrditi na ra… na dan kada se i izvršava određena odluka; ko je bio veštak, jedan ili više sudskih veštaka ili je veštačenje obavilo fizičko lice ili je veštačenja vrš… vršila neka institucija ovlašćena za vršenje veštačenja, pa da uporedimo njihove nalaze? Ako su se menjale stečajne sudije i stečajno veće molimo imena i prezimena da javnost sazna i radnici robnih kuća ko su bili stečajne sudije u stečajnom veću, a posebno ko je bio predsednik stečajnog veća? Prema našim saznanjima, završiću gospodine, prema našim saznanjima vrednost Robnih kuća prelazi preko milijardu evra, to je ogromno bogatstvo. Uzmite da jedan m2 u Knez Mihajlovoj ulici vredi 2.500 molim vas, evra po kvadratu – 500.000 m2 po 2.000 da računate, to je 1.000.000.000 molim vas, evra. A šta da kažemo gde, gde je građevinsko zemljište – ovde se mora država i Vlada debelo umešati i mora da zasuče rukave da se izvrši revizija… i da se utvrdi koja je realna cena na današnji dan. A, posebno treba dame i gospodo utvrditi kad je stečaj počeo. Zašto stečaj traje šest ili deset godina? Pa znate zašto… što pojedinci koji u tom stečaju učestvuju uzimaju pare, a niko ih ne kontroliše. Hvala vam.

Srboljub Živanović: Ja bih Vas zamolio da mi vratite vreme na nulu. Dame i gospodo poslanici, vidim da se mnogima žuri, ali čini mi se da i vama 5. oktobra se žurilo kada ste se zaklinjali ispred gla… građana Srbije na poštenje i transparentnost. Ali čini mi se da se to vrlo brzo istrošilo, istrošilo se za ovih sedam godina vaše vladavine što pokazuje ova knjižica koju je otac Demokratske stranke napisao 2001. godine i u ovom predgovoru je opisao tada stanje korupcije u Srbiji. To je Mi…Dra… Mićunović. Prema tome, pokušao je danas da opravda kao vaš roditelj, da opravda sve ono što ste naneli zlo Srbiji za ovih sedam godina. Ali, dame i gospodo 6,5 milijardi dolara koje ste trebali da dobijete kao donacije 2000, 2000. godine kada ste došli na vlast – od tog novca samo ste dobili 5 miliona i to onda kada ste predali u Hag Slobodana Miloševića i to kada ste okrvavili ruke, pojedinci kao što je Čedomir Jovanović, kao što je Bane Ivković. Dame i gospodo, sve ono što se dešavalo u Srbiji i ovo što su prethodni govornici za ovom govornicom izneli, a to je mnoge… mnoga mafijaška dela da ih ne nabrajam a to je u e… elektroprivredi, u sao… u saobraćaju, duvanska mafija, stečajna mafija, građevinska mafija, poljoprivredna mafija, zdravstvena mafija… Znači, kao što vidite ni u jednoj pori života Srbije nije funkcionisala vaša vlast, a da nije bilo kriminala i mafije. To ste pokušali, verovatno, u svo… u svojim međusobnim obračunima…(ja bih Vas zamolio ako može malo tiše – obraćanje potrpedsedniku parlamente)… u svojim međusobnim obračunima, a to je u akciji «Sablja». Kada ste u tom obračunu hteli sa pojednicima da se obračunate jer su mnogi već stekli taj prljavi kapital, odnosno sa tim prljavim novcem došlo je do kupovine mnogih preduzeća danas u Srbiji. Vidim da čoveka koji je najveći krivac za taj kriminalni posao u Srbiji – Vlahović, nikoga ili vrlo malo je pominjan. Dame i gospodo, mnogi govornici su izneli kako su veliki giganti privatizovani u Srbiji, ali ja vam moram reći: ono što je, ono što se desilo u šabačkoj opštini gde je trebao kao predstavnik Vlade gospodin Dušan Petrović da sedi ovde i da sluša nas i da nam odgovara, odgovari na postavljena pitanja iz ove oblasti kriminala – njega nema. Nema ga namerno zbog toga zato što se hvali da je u šabačkoj opštini urađena privatizacija sa najvećim brojem prodatih firmi, sa najvećim brojem kriminalno prodatih firmi. Samo tri ili četiri firme je na neki način privatizovano legalno, a ono je sve nelegalno. Dame i gospodo, to je ono što vas krasi za ovih sedam godina. Ono što se takođe desilo ovih dana jeste baš prilikom uvoza priplodnih, da ih nazovem «nazimica» iz Litvanije gde je to prezentirano seljacima, a one su zaražene TBC-om. Shvatite one se danas nalaze u karantinu, čini mi se negde u Kragujevcu, što opet pokazuje taj jedan kriminalni akt prema poljoprivredi, odnosno prema seljaku. Ono što takođe jeste vrlo interesantno da se pomeni… pomene, jeste prva privatizacija i prva krađa u šabačkoj opštini, a to je otimanje firme «Metaloplastika» koju je oteo vlasnik firme, sadašnji vlasnik firme «Galeb» a to je Radoslav Veselinović. Čovek koji je u CZ, u zatvoru proveo dosta vremena zbog velikog lopovluka i kriminala koje je kriminalno izveo, to je u pojedinim, znači, preduzećima kao «Minel»(?) gde je odležao, a kasnije se pojavljuje kao politički disident. Dame i gospodo, taj čovek je bio član JUL-a, pa kasnije bio član Demohrišćanske stranke, pa sad je član Demokratske stranke, a zbog toga kako je sve to izvodio, te kriminalne operacije, postao je predsednik Privredne komore. To je ono što je bitno napomenuti, a takođe i gospodin Vlahović dolaskom u Šabac izneo je, kada je bio ministar, na mnoge primedbe tada radnika «Sava» ugostiteljskog preduzeća, na televizijskim medijima gde je zloupotrebljena ta privatizacija tog preduzeća. I do dan danas ta privatizacija nije ponovo vraćena, nije izvršena, znači, ponovna aukcija, prodaja tog preduzeća. Dame i gospodo, to je ono što vas krasi sve ovo vreme uništenja industrije, unuštenja privrede. Šabac je grad sa 25.000 nezaposlenih, ne znam otkud ovoj dami koja je danas govorila, govorila je o penzijama,; evo ovde u mom džepu jeste penzija koja je od 7.000, znači, 7.500 – ni 100 evra nije, ali zamislite koliko dažbina treba ta, ta osoba koja je, znači… da… ne, ne…ovo je penzija Tadić Milene iz Šapca. Prema tome vidite kako, kakva je laž danas izgovorena za ovom skupštinskom govornicom. Dame i gospodo, ali ono što je.. i na kraju svog govora hoću da kažem: još 5,oktobra kada je Dušan Petrović polazio iz Šapca, on je dame i gospodo, vidite ovu karticu koja govori – Demokratska opozicija Srbije, šef obezbeđenja – Milan Destanović. A kasnije u akciji «Sablja» taj čovek je uhapšen jer je mnogo znao o Dušanu Petroviću, jer verovatno Dušan Petrović sve ono što je obećao gospodinu Milanu nije izvršio. To je ono što danas krasi ministra nepravde Dušana Petrovića. Hvala vam.

Potpredsednik Skupštine: Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković… Ne želite reč. Da li se još neko javlja za reč? … Dobro, ostao je još govornik Jorgovanka Tabaković za sutra, ostala je govornik Jorgovanka Tabaković, narodni poslanik, za sutra. Dakle, nastavljamo rad, ostalo je vremena 12 minuta za Srpsku radikalnu stranku. Nastavljamo rad sutra u 10 sati.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komentar ovde
Molimo unesite vaše ime ovde