Rečeno u Skupštini Srbije 9. oktobra 2007.

0
41

Nada Kolundžija: Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi ova primedba stajala kada bismo mi danas na dnvnom redu imali zakone koje je predložila Vlada i na koje mi možemo da utičemo svojom raspravom i amandmanima. To tada ima smisla da ministar sedi, čuje pažljivo sve poslanike, da razmotri mogućnosti da nešto od primedbi koje poslanici daju na zakonski projekat uvaži i da na taj način u zajedničkom radu, da tako kažem Skupštine i Vlade, predloženi zakonski projekat menja i popravlja. Kako se ovde radi o ratifikaciji međunarodnih sporazuma i konvencija koje je Vlada potpisala, dakle, nema nikakve mogućnosti da mi amandmanima, diskusijom, raspravom ili bilo čim utičemo na izmenu teksta koji smo danas ovde dobili. Ja mislim da mi, svejedno, danas možemo nastaviti ovu raspravu i da nema nikakvog razloga da prekidamo rad Skup…sednice Skupštine zbog toga što nadležni ministri ne, ne sede ovde. Dakle, ja, ja uvažavam svaki, zaista mislim da je u redu kada poslanici u komunikaciji sa ministrom pokušavaju da utiču na tekst akta koji je pred nama; kako se ovde radi o ratifikaciji, u nekim parlamentima o ratifikacijama se i ne vodi rasprava na način na koji se vodi ovde kod nas. Nemamo mi ništa protiv da rasprava ide i da traje i da poslanici kažu šta misle o tome, ali prosto se radi o tome da je ovo akt na koji se ne može amandmanski delovati.


Potpredsednik Skupštine: Narodni poslanik Nataša Jovanović po Poslovniku …potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije.

Nataša Jovanović: Dame i gospodo narodni poslanici, koleginice Kolundžija Vi jednostavno niste u pravu. Tačno je da ratifikacija sporazuma i konvencija može da podleže amandmanima međutim, jasno je da je Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni organ države Srbije potpisnik onoga što treba da ratifikuje parlament, ali niste u pravu iz razloga što su ovo veoma bitne stvari. I, Vi kažete u nekim parlamentima se uopšte ne raspravlja o predlogu konvencije – uopšte nije tačno. Najpre zbog činjenice da mnogi parlamenti izvorno predlažu pojedine konvencije koje kasnije dolaze predo odrđene međunarodne institucije kao što je Parlamentarna Skupština Saveta Evrope u kojoj smo mi učestvovali u radu prošle nedelje.I hajde sada da Vam postavim neko hipotetičko pitanje: mi smo na dnevnom redu prošlonedeljnog zasedanja u Savetu Evrope imali niz sporazuma i konvencija i ratifikacija rezolucija koje su preporuka, ali u u pravom smislu reči, iako smo mi punopravni član Saveta Evrope, nisu obavezujeće za državu, odnosno ja ne vidim kako bi Vaša vladajuća koalicija mogla da sprovede i te rezolucije i sve ono što je već na snazi i što je ratifikovano. I sad se postavlja pitanje – ako je tako kao što Vi kažete da mi ne treba da pitamo ništa resornog ministra, zašto onda uopšte postoje određeni ministri za svaku od ovih konvencija kada je bespredmetno da o tome raspravljamo po uskostručnoj vezanosti bilo koga i zašto bi onda i gospodin Ljajić rekao – pa, ja sam kompetentan samo da vam odgovorim za oblast socijalnog osiguranja i za sporazum između Srbije i Crne Gore. A kako ćemo mi onda da znamo da će država Srbija čiji parlament će, odnosno Narodna skupština Republike Srbije da potvrdi dve konvencije, da ih ratifikuje, o korupciji to dosledno da poštuje? Kako to da znamo ako tu nije ministar koji je do grla umešan u korupciju u ovoj zemlji? Kako to da znamo ako ne možemo da ga propitujemo i da da odgovore na dosadašnji, ne samo najviši stepen korupcije koji postoji u jednom društvu od zemalja u okruženju, možda i u Evropi, znate i u svetu na kom smo danas mestu i koliko je to važan problem za ovo društvo? Ako vi mislite da mi treba da budemo samo nemi posmatrači i da ono što je obavezujući dokument od momenta kada ga usvoji Narodna skupština, tamo negde treba da bude objavljeno u «Službenom listu» , a da se država Srbija toga ne pridržava u pravom smislu reči, onda je bespredmetno da mi opšte ratifikujemo te sporazume i da o bilo čemu razgovaramo. Vi sad hoćete da kažete da kada su u pitanju međunarodni sporazumi narodni poslanici treba samo da imaju ulogu nekoga ko pritiska dugme za, protiv ili uzdržan – pa to je besmisleno, zaista je besmisleno. Negde nas je neko obavezao i mi smo svojevoljno pristali i naša država i naša Vlada da potpišemo ratifikaciju tog sporazuma, odnosno tog međunarodnog dokumenta. I sad dolazi pred najviše zakonodavno telo i vi kažete – eto to vam je uzmi ili ostavi, a o tome ne razgovaramo. Onda ste sami sebi upali u usta – pa što smo onda postavljali pitanja gospodinu Draginu ministru koji je imao set ekoloških sporazuma, do pre sat i po vremena? Pa, vi ste videli kako je on imao odgovore na sva ta pitanja? Jesmo mi mogli da utičemo gospođo Kolundžija amandmanima na CEFTA sporazum i na KJOTO protokol? Naravno da nismo, ali smo dobijali odgovore od ljudi koji, čiji su to resori u Vladi Republike Srbije; onda nemojte da se bavite zamenom teza, pa da kada imate ministra spremnog za taj resor kažete – u redu je, a kada nemate, nego podmetnete sve ovo Rasimu Ljajiću koji spasi dušu i reče ja stvarno ne znam, ja sam samo sposoban za ono za šta sam sposoban… e onda treba da se mešaju poslanici, a sad ne treba. To je neozbiljno gospođo Kolundžija za šefa jedne poslaničke grupe koja vlada u Srbiji. Hvala.

Dragan Todorović: Dame i gospodo narodni poslanici, neću reći ništa novo. Od mojih prethodnika ste već imali prilike da čujete suvisla obrazloženja vezana za naš zahtev da gospodin Rasim Ljajić ne može biti predlagač ispred Vlade vezano za ove zakone. Jer to više ne treba ni diskutovati jer je on sam za ovom govornicom to potvrdio. Ali se onda postavlja jedno drugo pitanje. postavlja se pitanje potpredsenika Vlade Božidara Đelića. Šta je sa ovim njegovim pismenim gde on kaže: « s tim u vezi obaveštavam vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih predloga zakona određen Rasim Ljajić ministar za rad i socijalna pitanja.»…politike… Onda je to neistina i mi treba ozbiljnoda se zamislimo pred tom činjenicom. Zašto se Vlada ovako igra sa Narodnom skupštinom? Kako je moguće da u ovom setu zakona, ja sam već postavio ovo pitanje, bude povučen Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Francuske o vraćanju i prihvatanju lica u nelegra…u neregularnoj situaciji sa Protokolom koji je podnela Vlada? Samo iz jednog jedinog razloga, samo zbog toga što ministar nije tu i ne može da obrazloži ovaj predlog. Posebno je problematično da šef jedne poslaničke grupe, ili najveće poslaničke grupe u vladajućoj koaliciji izađe i na ovakav način degradira sopstvene poslanike. Jer njeno objašnjenje se svodi na činjenicu da mi ovde nemamo šta drugo da radimo nego ono što je Vlada dogovorila aminujemo i zašto bi onda trebalo voditi bilo kakvu raspravu i da je određeni ministar tu i da nije? Zašto, kakve onda ima razlike? Jer Vlada je to predložila i usvojila, na nama je da pritisnemo dugmiće i da završimo posao. Možda vi u vašoj poslaničkoj grupi tako funkcionišete, i mi nemamo ništa protiv, ali ne možete vaš način rada da prenesete na celu Skupštinu i na druge poslanike. I želimo da o svakom predlogu zakona damo predloge, primedbe. Svesni smo mi činjenice da ne mogu stvari da se izmene, ali smo svesni činjenice da ne treba prihvatati sve ono što je Vlada usvojila i predložila. To što ne možemo da, da promenimo ni najmanje nije razlog da ne ukažemo na te stvari jer postoji teoretska mogućnost da se zbog primedbi koje bi mi uputili Vlada odluči da se ne rat… ne ratifikuje takav sporazum. Zašto bi mi…reciomo, evo ovaj predlog koji je povučen vezano za, za, ovaj, Sporazum sa Francuskom o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnim situaciji. Ako bi mi dali ov…suvisla objašnjenja vezano za ovaj problem da nije Srbija samo zemlja koja treba da prihvata obaveze, nego da bi neko trebao da prihvata obaveze i kada je Srbija u pitanju, kada su neki drugi državljani nekih drugih država došli na teritoriju Srbije i nalaze se da…i dan danas na teritoriji Srbije. Zašto sve vreme dovodite Srbiju u poziciju da samo ispunjava naloge Evorpske Unije, odnosno Zapada? Zašto mi ne možemo u ovoj raspravi da ubedimo i vas i Vladu da ako hoćete ovo da prihvatite da tražimo neki reciprocitet, da tražimo da i oni prihvataju neke druge obaveze. To su stvari na koje mi želimo da ukažemo i da u ovakvim raspravama pomognemo, ne Vladi jer da, ovaj, da se ne lažemo mi smo opozicija, ali mi želimo da pomognemo građanima Srbije, želimo da pomognemo Srbiji; mi mislimo da dobrim predlozima, dobrim primedbama mi podr…pomažemo državi Srbiji, da pomažemo građanima Srbije, a da će to koristiti i Vladi. I zbog toga bih vas molio da to što vi prihvatate da o takvim stvarima ne samo da ne raspravljate, nego da mislite da je potpuno bespredmetno da raspravljate – to je vaše pravo. Ali nemojte uzimati nama pravo da stavljamo sve one primedbe za koje mislimo da su loše i koje su na štetu građana Srbije i države Srbije.

Rajko Baralić: Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospođo Kolundžija, 150 puta najmanje gospodin Milan Marković i gospodin Dušan Petrović osporavali su za ovom govornicom ono što vi danas branite kada je Demokratska stranka bila u opoziciji u prethodnom periodu. Dakle, ja vas molim da se Demokratska stranka ponaša u skladu, odnosno u odnosu na Poslovnik isto kada je opoziciona i kada je stranka koja učestvuje u vršenju vlasti. Neće biti moguće da nikom objasnite da narodni poslanici nemaju prava zato što vi dovodite u pitanje dignitet parlamenta da narodni poslanici ne mogu argumentima za i protiv ospore ratifikaciju jedne konvencije koja ima pravno dejstvo i koja proizvodi posledicu koja se tiče osam miliona stanovnika ove zemlje. Moguće je da neki narodni poslanik ima sasvim drugačije gledište o toj stvari i da argumentac…ponudi argumentaciju koja će zavredeti pažnje većine kolega i da se … i da ona prihvati ili ne prihvati. Dakle, moram, moram da priznam da ste me razočarali. Dali ste jedno nespratno, nespretno objašnjenje – ako tako budete branili a…a ovu poziciju današnje Demokratske stranke i poziciju ministra koji ovde predsedava…koji ovde jeste ovlašćeni predstavnik – onda ste u problemu. Dakle, pozivam kolege da pažljivo analiziraju stenogramske beleške iz prethodnog saziva; mogu da napišem knjigu o tome šta je gospodin Milan Marković u sličnim situacijam govorio o istom pitanju. Dakle, govorim o onom periodu kada je Demokratska stranka učestvovala u radu parlamenta, a onda uvređena time što, kako su govorili, Koštunica svojom politikom prlja vlast Srbije napusti parlament samo ne zaboravi da podigne plate u naredne dve godine. Dakle, nije moguće, nije moguće da jedna politička stranka koja ima toliki broj narodnih poslanika i ima u ovom trenutku odgovornost za vršenje vlasti, između ostalih, u Srbiji na taj način tretira Poslovnik u Narodnoj skupštin i prava narodnih poslanika koji proističu iz tog Poslovnika. Dakle, nemam više ništa da kažem u vezi sa ovim, obezbedite normalne uslove da narodni poslanici mogu da svaki akt u svakom skupštinskom postupku kritikuju ili hvale, da za to daju argumentaciju koja će neke druge a…a koja će nekim drugima pomoći da glasaju za ili protiv. Inače, ako zaista ako neko misli da je moguće da parlament bude sveden samo na ono mesto gde će da se, prosto, svi ovi sporazumi koje je Vlada već negde potpisala i konačno ratifikuju – onda je u grdnoj zabludi. Jer kad bi bilo tako ne bi oni ni došli pred parlament, onda bi to radila Vlada. Zašto mi imamo uvek rezervu u vezi s tim – pa zato što za vlastu u Srbiji nisu odgovorne sve stranke, nego nekoliko stranaka i to je legitimno. Dakle, dajte nam prostor da iskažemo o tome svoj politički stav, da, da iznesemo argumentaciju koja će moguće pomoći da se nešto od ovoga i ne prihvati. Ne kažem da to neće biti, Socijalistička partija Srbije je više puta glasala za takve akte bez obzira da li vrši vlast ili opozicija i nemamo mi takav odnos prema tom pitanje, ali nemojte nama osporavati pravo da razgovaramo o ovom pitanju na način kako je to uredio Poslovnik. Dakle, to je moja primedba i nadam se da ćemo nastaviti rad u vezi sa ovim, jer zaista nema nikakvog smisla ovo više činiti i još jednom molim kolege koji ovde prvi put sede – uzmite sve stenogramske beleške iz prethodne godine, naćićete i gospodina Milana Markovića i gospodina Dušana Petrovića po nekoliko stotina puta, vrlo sam precizan, u vezi sa ovim pitanjem na isti način. Šta se promenilo kod Demokratske stranke da danas ima sasvim suprotno mišljenje kada ima odgovornost za vršenje vlasti? Da li je vaša politika ista? Da li vi imate isti odnos prema Poslovniku ili je Poslovnik prosto jedan pravni akt koji sam vama služi kada vršite vlast? Ja se nadam da niko ozbiljan u vašoj političkoj stranci o tome nema takvo političko mišljenje. Hvala lepo.

Vjerica Radeta: Dame i gospodo poslanici, ja mislim da ću sad da ubedim sve poslanike u ovoj sali da je dalja rasprava po ovim objedinjenim tačkama bez predstavnika Vlade besmislena, necelishodna, protivposlovnička, protizakonička, protivustavna, protiv, protiv kako god hoćete. Dakle, naravno, i zato je protivustavna zato što nije u interesu države. Gospođa Nada Kolundžija je ovde pokušala da objasni kako zato što nemamo mogućnost poslovničku da stavljamo amandmane na predloge ove vrste zakona koji su zapravo potvrđivanje sporazuma, konvencija itd, da ne treba ni da raspravljamo o tome. To bi bilo onda moguće, recimo gospođo Kolundžija mogli ste da nam predložimo da nam Vlada samo dostavi spisak 100 kojekakvih sporazuma koje su već ministri potpisali i nas baš briga da li su ti sporazumi u interesu države Srbije i ovog naroda ili nisu; da samo vi pritisnete zeleno, mi crveno i da završimo priču, da niko u ovoj zemlji ne zna šta je to Vlada, odnosno pojedini predstavnici Vlade, šta su potpisali, valjda, u ime ovog naroda, valjda u ime građana Srbije ili bar za račun i u korist građana Srbije – pretpostavljam da su to motivi funkcionisanja Vlade Republike Srbije. Zašto tvrdim i tvrdimo da smo u pravu? Evo recimo pokazaću vam, pročitaću vam zapravo iz Predloga zakona o potvrđivanju Građansko-pravne konvencije o korupciji, član 20 stav 1. govori o izmenama ove konvencije i lepo piše:» Izmene ove konvenc…konvencije može da predloži bilo koja strana ugovornica» – Srbija je jedna od strana ugovornica- « Generalni sekretar Saveta Evrope o njima obaveštava članice Saveta Evrope, države koje nisu članice a koje su učestvovale u izradi ove konvencije, Evropsku zajednicu, kao i bilo koju državu koja je pristupila ili je bila pozvana da pristupi ovoj Konvenciji u skladu sa odredbama člana 16». Dakle, jasno k'o suza. Da li ovo nama omogućava, da li ovo nama stvara obavezu nama narodnim poslanicima da o svemu ovom raspravljamo, da mi na kraju zaključimo da ovo možda nije dobro za državu Srbiju, pa da onda kažemo našoj Vladi, ministru koji je ovo potpisao – gospodine ministre, gospodo iz Vlade izvolite izmene ove Konvencije zato što državi Srbiji ne odgovara ovo što ste vi potpisali? Dakle, to je suština zbog čega mi moramo o ovde da raspravljamo; da bismo mi narodni poslanici rekli da ovo jeste u interesu države Srbije ili nije, s jedne strane. S druge strane, da građani Srbije znaju, ovo je jedini način – šta mislite, građani Srbije čitaju «Službeni glasnik» gde se objavljuju vladine uredbe, zakoni, ne znam – naravno da ne čitaju. «Službeni glasnik» je javno glasilo, istina, ali za vrlo uzak krug ljudi; »Službene glasnike» koriste pravnici kojima to treba u poslu. Jeste nekad videli običnog čoveka, običnog građanina da je umesto novina, umesto novina da, u tramvaju kupio «Službeni glasnik» i čita? Pa niste i nećete. Zato postoji Narodna skupština, zato se insistiralo i obezbedili smo, nadamo se, javnost rada Narodne skupštine i zato upoznajemo građane Srbije sa onim što radi Vlada Republike Srbije. Dakle, ponavljam ovaj primer člana 20 ove Konvencije je krunski dokaz da smo ceo dan bili u pravu i da nemamo uslova da raspravljamo ni o čemu osim o onom predlogu koji gospodin Rasim Ljajić ovde može da predstavlja. I što se tiče nas poslanika Srpske radikalne stranke omogućićemo gospodinu Rasimu Ljajiću da iznese ono što je vezano za predlog njegovog zakona, a ostalo – kad dođu nadležni ministri.

Milisav Petronijević: Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove načelne rasprave o predlogu reći ću pet zakona, stvarno ću izgubiti vreme ako ih samo nabrojim koliko je ovde na dnevnom redu, pošto je šesti povučen iz procedure. Ja sam svoj stav rekao da već u startu je počelo loše iz prostog razloga što je poslanička većina zloupotrebom tog, tog saznanja da ima 126 i više poslanika spojila nespojive tačke dnevnog reda. I sada treba pričati i o Sporazumu o socijalnom osiguranju i o Konvenciji o korupciji i o državnim granicama itd.. Opredeljujući se u tom smislu da iznesem svoj sud ja ću se zadržati na dva zakona. Žao mi je što prethodno jedini ministar ovde koji prisustvuje koji može da obrazlaže zakon, a to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Crnom Gorom, zao mi je što najmanje pitanja imam za njega i da bar to iskoristim ovog puta. Mislim da je dobro da Sporazum o socijalnom osiguranju između dve države bude potpisan, mislim takođe, da je dobro što je Skupština nedavno usvojila Zakon o izmenama Zakona o državljanstvu, tako da je to nešto što je dobro. Naravno, ima tu i pitanja, ali će to moje kolege kasnije u diskusiji postaviti, mene samo interesuje da li su sva o socijalnom osiguranju obuhvaćena ovim Sporazumom? Ja bih vašu pažnju zadržao na druga dva zakona, nažalost, nemam ovde ispred sebe ministra koji bi mogao odmah da me, mogao bi da mi odgovori ili mogao bi da ospori ono što ću ja ovde reći. To su Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola uz Krivično-pravnu konvenciju o korupciji i Predlog zakona o potvrđivanju Građansko-pravne konvencije o korupciji. Ja bih počeo od razloga koji su navedeni u obrazloženju ovih zakona. Naime, u razlozima donošenja zakona stoji: «Potvrđivanje navedenog Protokola…», naravno to isto tamo i kod Konvencije, «…uz već izvršeno potvrđivanje Konvencije u oblasti krivično-pravnoj efikasnijem suzbijanju korupcije u našem društvu i unaprediti saradnju naše države sa drugim državama u borbi protiv ove pojave. Usvajanje ovog Zakona predstavlja jedan od uslova u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji». Ja tu imam pitanje, ali nadam se da će to stići do onih ministara koji mogu da daju taj odgovor. A, pitanje je u sledećem: da li usvajanjem ovih konvencija i dodatnog Protokola država preuzima i obavezu sprovođenja iste, a ne samo usvajanje? Jer ja mislim da je svima jasno da uspešna borba, pre svega, protiv korupcije je jedan od činilaca koji se ceni u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji. Dakle, ne samo usvajanje. Zašto to pitam? Srbija ima mnogo papira koji su vezani za borbu protiv korupcije, ja ću pomenuti samo nekoliko, recimo jedan od najvažnijih papira – to je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. Naravno, uz veliku pompu taj dokument je usvojen, Skupština je donela odluku o usvajanju dokumenta, obavezala Vladu šta sve treba da uradi; sada se postavlja pitanje da li je išta od toga urađeno? I opet se vraćam na početak – konv…potvrđivanje konvencije ne znači samo usvojiti, nego znači preuzeti obavezu za sprovođenje u sopstvenoj zemlji Kada to kažem imam….moguće da je istom odlukom o usvajanju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije da je utvrđeno nekih stotinak preporuka šta sve treba da čine nadležni državni organi – mi nemamo danas odgovora ni na jedno od njih ali zato imamo veoma prisutnu korupciju. Istom odlukom bilo je potrebno da se donese Akcioni plan – mi nemamo odgovor je l’ donet i kako se sprovodi. Istom odlukom trebalo je, Vlada je bila obavezana da donese zakon kojim se ustanovljava samostalna nezavisna institucija koja će se baviti sprovođenjem Strategije – ni to danas mi nemamo u našem društvu. Imamo doduše, Savet za borbi protiv korupcije koja je DOS-ova Vlada formirala, ali koja im u stvari, služi samo za priču u javnosti i niko ne uvažava te stavove i ta mišljenja. Navešću tu i nekoliko primera, a posebno pre nekoliko dana smo izneli svoj stav – u Srbiji nije moguće kada se sve deli po partijskom ključu da bude ništa ni samostalno ni nezavisno. Evo, skoro je bio Savet Državne revizorske institucije koji nema veze ni sa nezavisnošću, a i te kako je partijski postavljen jedan organ. Drugo pitanje, Vlada treba da podnese jedan izveštaj kako se bori protiv korupcije, a mi smo u prilici da svakodnevno slušamo, čitamo zloupotrebu u oblasti privatizacije; koliko godina se postavlja pitanje SARTIDA i nikako da se dobije odgovor na to pitanje kako to nestade jedan takav gigant kao što je SARTID i ko je, u stvari, u svemu tome učestvovao? Evo skoro se vodi polemika i oko «Centromarketa», dosta se Vlada optužuje. Hoće li Vlada da se oglasi oko tog pitanja, o čem u se radi? Da ne gubim vreme, da ne nabrajam dalje. Pitanje kontrole javnih nabavki – ko to kontroliše? Veliki izvor korupcije. Evo, da slučajno štampa, javnost ne otkri ovo što se događa u Direkciji za Univerzijadu – niko se od državnih organa ne bi time pozabavio; zatim javni radovi, Nacionalni investicioni plan i da ne nabrajam dalje. Vlada i podstiče korupciju. Na koji način – tako što je sve u Srbiji podelila po partijskom ključu – podelila je ministarstva, podelila je pomoćnike, državne sekretate itd.; podelila je javna preduzeća po sistemu – ja meni ovo, ti tebi ovo; naraavno, podelila je i profit tih javnih preduzeća, a kada se to tako radi nema od struke, nema od profesionalizma ništa. Jednostavno rečeno, u pitanju je samo puki partijski interes onih koji formiraju vlast. I naravno, time Vlada podstiče i korupciju. Najveći mogući izvor korupcije Vlada nije ni načela svih ovih godina, a to je pitanje, a to je pitanje javnih finansija. Molim vas, u Srbiji javne finans…javna potrošnja je preko 40, skoro pola bruto nacionalnog društvenog proizvoda – to su ogromna sredstva. Niko ne zna šta se s tim događa. I Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema kontrolu trošenja novca. Jednostavno, evo već sedma godina, nema ni izveštaja da Skupština raspravlja, Skupština naravno po običaju ne vrši tu svoju kontrolnu funkciju; nema ni revizije, ali nema je već dugo godina izveštaja budžetske inspekcije koja je po zakonu dužna Vlada dva puta godišnje da dostavi Narodnoj skupštini. Za to ne treba da se čekaju nikakve revizorske kuće, ništa. Jednostavno rečeno, Vlada je dužna da dostavi dva puta godišnje izveštaj budžetske inspekcije kako se troše sredstva budžeta – Skupština nijedan izveštaj nije dobila. Dakle, ja sam samo nabrojao nekoliko oblasti u kojima je i te kako i po mišljenju javnosti jedno veliko izvorište korupcije i gde Vlada nije ušla u bitku sa tim. A da…a naveo sam jedan samo primer, a ima ih mnogo, vreme je ograničeno da i Vlada svojim potezima podstiče korupciju. To su ta pitanja, između ostalog, koja sam ja želeo da postavim ovde smatrajući da nije problem u prihvatanju, usvajanju konvencije, problem je što ova država mora da preuzme obavezu sprovođenja te konvencije, a to još uvek ova vlast nije sposobna. Zato će i ovo kao i Strategija, kao i čitav niz tih dokumenata ostati samo još jedan papir koji, koji je donet koji, nažalost, nema efekata. Hvala vam.

Vladan Batić: Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, reklamiram povrede odredaba 226 i 242 Poslovnika o radu Narodne skupštine. I zaista mislim da sve ovo što se događa ovde na sednici Narodne skupštine je svojevrsna uvreda i za građane Srbije naravno i za narodne poslanike, ali ako hoćete i za inteligenciju i za zdrav razum. Imamo preko 30 tačaka dnevnog reda, ne sporim da je sve to značajno, ali to je potpuno beznačajno u odnosu na one strukturne, fundamentalne, osnovne, opšte ili nazovimo ih zajedno prioritetne zakone kojima bi ovaj parlament najpre trebao da se bavi, počev od Ustava i Ustavnog zakona – onoga što je napisano u Ustavnom zakonu. Kada će biti donet čitav set zakona o izborima? Gospodo iz vladajuće koalicije zamajavate građane Srbije pričom o izborima, pričom, pričom o raznim beznačajnim zakonima i referatima napisanim koje dođete ovde pročitate o njima…a ne možete da izgovorite naslove nekih zakona. Ratifikujemo Sporazum o državnoj granici Srbije i Crne Gore – države koje nema od pre više od godinu dana, i sad je to najvažnija stvar na svetu? I naravno, neke poslaničke grupe su dobile referate i sriču ovde satima. I građani Srbije ne znaju o čemu se radi – vređamo ih. Šta je sa izbornim zakonima, sa Zakonom o izboru predsednika Republike, sa setom zakona o lokalnim izborima, pokrajinskim izborima, izborima za grad Beograd, sa zakonima o odbrani, vojsci,spoljno…spoljnoj politici, o svemu tome, sa čitavim setom pravosudnih zakona? Nema šanse da to dođe na dnevni red u roku koji je predviđen Ustavnim zakonom. I mi ovde pričamo i gubimo vreme pričajući o bilo čemu – to je jedna strana medalje. A, onda kad se već predloži 35 bezveznih zakona, onda se onako spajaju babe i žabe. Pa, kakve veze imaju državne granice, socijalno osiguranje, diplomatski pasoši i borba protiv korupcije? I onda mi kao nešto ozbiljno radimo i ozbiljno razmatramo; vređamo građane Srbije. A, onda…ima jedna tačka koja je vrlo bitna – to je borba protiv korupcije, ali ne ratifikacija ovih protokola i sporazuma. Vlada je centar korupcije, Vlada je epicentar korupcije, ali podelili su sada javna preduzeća i zato ovde imamo samo ministra Ljajića…

Potpredsednik Skupštine: …molim Vas gospodine Batiću da ne iznosite takve paušalne ocene o Vladi Srbije… i da završite izlaganje jer je prošlo vreme.

Vladan Batić: Dakle, radi se o Vladi koja je centar korupcije, a gospodine, a gospodine Albijaniću koliko je svo ovo neozbiljno i koliko Vi ne umete da predsedavate ovim parlamentom dokazao sam što sam rekao da sam se javio po odredbi člana 242 Poslovnika koji ne postoji, jer ima 241 član ovaj Poslovnik.

Miletić Mihajlović: Postavio bih pitanje za javnost: Kako se zove angažovanje mnogobrojnih nevladinih organizacija i političkih stranaka, nekih medija i pojedinaca koji za veliki novac rade na dezintegraciji naše nacionalne politike okrenute očuvanju nacionalnog identiteta, našeg teritorijalnog integriteta i državnog subjektiviteta? To je zapravo vrhunska korupcija koja se legalizovala i dobila legitimitet izuzetnosti i visoke demokratičnosti u borbi za demokratiju i ljudska prava. Ovde je reč o izdaji naših nacionalnih interesa u korist tuđih; ovde je reč o najprofitabilnijoj korupciji koja se ne sankcioniše i koja prolazi pored nas, a naravno sankcioniše se korupcija, i treba da se sankc…sankcioniše, ali naravno ona koja nema takav format vele, veleizdaje. Socijalistička partije Srbije se u svakom slučaju zalaže protiv svih vidova korupcije, svakako da se zalaže i za usvajanje ovakvih zakona i za potvrđivanje takvih konvencija koje imaju značaj na međunarodnom planu, ali pre svega se zalaže za usvajanje zakona koji će regulisati ovu materiju na unutrašnjem planu, kao i za aktiviranje svih instrumenata i institucija u borbi protiv, ovaj, korupcije, a pre svega zalaže se za vlast u Srbiji koja je spremna da se iskreno suoči sa ovim društvenim zlom a ne samo deklarativno i bez iskrene namere da to učini kao što čini sadašnja vlast. Zahvaljujem.

Slobodan Maraš: Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, ja sam se javio u vezi člana 226, hteo sam da pitam gospodina ministra Ljajića, ovaj, zar nije danas vaše mesto bilo tamo ispred Vlade da porazgovarate sa ljudima koji su došli da demonstriraju i koji su došli da traže neka svoja prava bez obzira da li su u pravu, u pravu ili ne nesretnici koji su stigli iz Kuršumlije i koji pretestvuju zbog svojih dnevnica? Mi smo videli u Sarajevskoj ulici, u Birčaninovoj ulici oko tridesetak vozila policije, preko hiljadu policajaca je tamo bilo do zuba naoružanih. Shodno onome što se desilo neki dan u Novom Sadu ne ulazeći dalje samo sam hteo da kažem da bi možda bilo dobro porazgovarati sa tim a ne danas ovde da su Vas gurnuli da umesto nekih ljudi koji su potpisani kao, ovaj, u ime Vlade ovlašćeno lice dolazite ovde. Ja ću se, naravno, zadržati na onim predlozima zakona o kojim pričamo, pre svega ovi zakoni koji su vezani za korupciju a vezano i za ovu temu koju sam spomenuo. Znači, šta je sa aferom «Satelit»? Šta je sa aferom «Pancir»? Šta je sa aferom «Cvećara»? O tome su, to je vrh korupcije koji je bio u ovoj zemlji. Da možda nije bilo te korupcije možda bi svi koji su učestvovali u ratovima – to gospodin Vasiljević iz Socijalističke par…odnosno iz Kluba Socijalističke partije Srbije jako dobro zna – možda bi svi mogli da naplate svoje dnevnice. Znači, prelazimo preko nekih afera koje su skandalozne. Bolje da je ministar Milosavljević bio danas tamo i razgovarao s tim ljudima i pokušao da nađe rešenje, nego što je išao na prijem «Delte» i da priča kako nema monopola, k'o i ministar Bubalo – jesmo mi svi ludi u ovoj zemlji pa ne znamo da postoji monopol i da ne znamo da jedan čovek drži monopol u ovoj zemlji. Ajmo malo da se bavimo pravim stvarima. Znači postoji korupcija u ovoj zemlji, ja sam naveo tri afere: «Satelit»
«Pancir» i «Cvećara», svi znaju koje su to afere. Gde je njihov rasplet, kraj – nigde ne postoji. Hajde malo, na taj način ćemo moći da pomognemo i onim ljudima, ali borba oko korupcije počinje od vrha, počinje od same Vlade, počinje od afera koje će se rešiti. Ja ne kažem da, znači ne mogu da kažem da je bilo ko odgovoran za ovo, ali ne postoje pravosnažne presude, hajde da dođemo jednom do njih. Ja vas molim, znači, da, da pokušate da pomognete tim ljudima ako su u pravu, ako nisu, al’ nemojte dovoditi hiljade policajaca do zuba naoružanih koji čuče i čekaju da oni naprave prvi, izrevoltirani zbog neobraćanja, neku grešku i da se onda na njima primenjuje sila.

Vladan Batić: Gospodine Albijaniću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo, ja sam reklamirao povredu odredbi člana 226 i tražio objašnjenja…

Potpredsednik Skupštine: …objašnjenje će stići od nadlež…od koga ste i tražili…

Vladan Batić: …gospodine Albijaniću da sam na Vašem mestu ja bih se uzdržao od bilo kakvih komentara i bilo kada, jer, jer znate ne treba uvek čovek da pokazuje neznanje, može da bude bar toliko mudar da prećuti neznanje, a Vi uporno, a Vi uporno pravite cirkus a Vi u tom cirkusu izigravate da ne kažem šta…znate šta je najveselije u cirkusu i nemojte to sebi da dozvolite. Vi ste za to nadležni gospodine Albijaniću kao predsednik Narodne skupštine, nije nikakav ministar. Ja pitam kad će se postupajući shodno odredbama člana Ustavnog zakona na dnevnom redu Narodne skupštine naći oni predlozi zakona koje predviđa Ustavni zakon i za koje su propisani tačno određeni rokovi, a Vi se šegačite. Još, još jedno pitanje traži odgovor, ne može se razgovarati doktrinarno i teoretski o ratifikaciji konvencija o borbi protiv korupcije kad imate jednu vlast koja potpuno ignoriše, marginalizuje, vređa i nipodaštava Savet za borbu protiv korupcije koji je sama formirala. Čitajte i kolumne, i izveštaje, i tekstove gospođe Verice Barać; pogledajte kolika su budžetska sredstva određena za rad Saveta za borbu protiv korupcije – bedna, mizerna, jadna, deset puta manje nego što Dejan Mihajlov ima za putne troškove. I kakve veze onda ima priča o borbi protiv korupcije? I tražim odgovor od nadležnih: Šta je sa aferama koje je iznedrila ova i prethodna Vlada – pranje para preko računa HVB Banke u Segedinu; «Knjaz Miloš»; «Jugoremedija»; «Keramika Kanjiža»; «Satelit»; «Cvećara»; kargo centar; «Meridian home»; ne vraćanje kiparskih para; ruski gas; sirijska nafta; češki dug; lokomotive preko butika; putna mafija i naplatne rampe? Ništa se nije promenilo – koalicioni sporazum – sad lopovi više nisu lopovi jer pade Vlada, kao nema veze šta je bilo, kraduck'o si malo – nema veze mi smo sad koalicioni partneri. E, tako se ne bori protiv korupcije. Jedino je malo započelo oko..oko afere «Kofer», a ovo što sam kratko nabrojao – ističe mi vreme – sutra ću vam nabrojati sto tačaka gde je Vlada direktno umešana i to sa imenima, imenima tajkuna od kojih je neke pominjao gospodin Maraš. Hvala vam.

Slobodan Maraš: Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja se opet javljam u vezi povrede člana 226, odnosno opet vezano za ovu temu – u pitanju je korupcija. Danas smo čuli putem sredstava informisanja da je Savet za korupciju, koji je osnovala Vlada, ustanovio da postoji monopol u trgovini. Mi smo juče čuli od ministra Bubala da nema monopola, a pre neki dan smo čuli od ministra Milosavljevića, kada je bio na prijemu u «Delti», da je došao s razlogom u «Deltu» da očekuje, od tako velikog giganta, je l’ da, da pomogne u razbijanju monopola. Znači, neko ovde ne govori istinu – da li oni koji govore da nema monopola ili Savet za korupciju čiji je posao da se bavi tim pitanjem. Definitivno svi znamo da monopol u Srbiji postoji kad je u pitanju trgovina, da se Srbija nalazi, ne samo kad je u pitanju trgovina, u strašnom, u rukama jednog čoveka – to je vrh korupcije koji postoji u ovoj državi i ‘ajde više da se pozabavimo malo tim pitanjima; ovde ćemo da ratifikujemo nešto što, što, naravno se slažemo sa tim, i treba to da uradimo, ali ne možemo to da uradimo na takav način da zažmurimo za sve ono što se dešava u našoj državi. Pozivam ministra i ovog koji je ovde prisutan i ostali ministri koji su se prethodnihdana izjašnjavali o tome da se napokon izjasne da zajednički stav, da pomognu komisiji za korupciju i da se ustanovi više da li Miroslav Mišković ima monopol u ovoj državi kada je u pitanju trgovina, da li smo mi taoci njegovi i da vidimo na, na šta će da se svede sve ono šta se priča ovih dana, znači, šta sve gospodin Mišković ima nameru uskoro da privatizuje. I da se opet nađu u njegovim rukama i da zaista jedan čovek drži celu Srbiju. Ja bih voleo da i ostali poslanici, znam da znate da govorim istinu, se malo uključimo oko toga, znači, ‘ajde da korupciju u ovoj zemlji na jedan, jednom da pokušamo zaista na pravi način zaustavimo, da pomognemo Savetu za korupciju – vi ste ga birali – takav je kakav je, možda bi mogao biti sto puta bolji k'o što bi i ministri neki mogli biti sto puta bolji, a da ne govorim o premijeru, ali takvi su kakvi su; postoji Savet za korupciju, hajde da im pomognemo, da ih podržimo i da isteramo neke stvari na čistac. Hvala vam.

Nikola Savić: Dame i gospodo narodni poslanici, iako se javljam po raspravi u načelu, ne mogu a da ne pomenem Poslovnik o radu Narodne skupštine. Naime u članu 140 pomenutog Poslovnika stoji da se zajednički načelni pretres vrši o onim tačkama koje su međusobno, međusobno uslovljene ili su rešenja u njima međusobno povezana. Naravno, svima vama je ovde jasno, a i gledaocima u Srbiji, narodu Srbije, da ovaj uslov nije ispunjen ali šta da radimo to je vaš način i stil rada. Pred sobom danas imamo šest, odnosno pet tačaka dnevnog reda, ako u međuvremenu niste povukli još neku, pa gospodine predsedavjući ja bih Vas zamolio ako slučajno primetite da govorim o nekoj tački dnevnog reda koja je u međuvremenu povučena da me opomenete kako bih se držao dnevnog reda. Pošto je vreme suviše kratko da bih govorio o svim ovim tačkama, ja ću se danas ovde skoncentrisati i nešto reći o jednoj tački dnevnog reda, a to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa zemljama Beneluksa o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Naime, u obrazloženju ovoga Zakona se kaže da donošenje ove, ovoga zakona predstavlja olakšanje za dobijanje viza za građane Srbije što će, ovaj, stvoriti pretpostavke da se Srbija nađe na beloj šengenskoj listi. E, ovde bih se malo zadržao. Gospodo iz Vlade, vidimo tu je samo ministar gospodin Ljajić, mada je sam on na početku rekao da ovo nije njegova tema, ali želim da naglasim da nosioci diplomatskih i službenih pasoša ni do sada nisu imali nekih velikih teškoća prilikom odlaska u zemlje Evropske Unije i inostranstvo. Ali, ja bih ovde hteo da bacim akcenat na običnog čoveka, na običnog građanina naše zemlje da vidimo kakve su njegove šanse da dobije vizu za neku zemlju Evropske Unije. I odmah mogu da vam kažem da su njegove šanse za putovanje minimalne ili gotovo nikakve. Evo to ću potkrepiti i sa nekim primerima. Naime, znate svi da je oktobar mesec u kome se, tradicionalno, organizuju ekskurzije, maturske esk…ekskurzije u zemlji i inostranstvu. Bela šengenska lista, ona bi trebalo da važi za povlaš…povlašćene kategorije stanovništva u koje svakako spadaju učenici i studenti. Međutim, praksa govori da naši učenici i studenti nailaze na nepremostive prepreke prilikom dobijanja viza za putovanje u zemlje Evropske Unije. I ne samo to, da nailaze na prepreke, nego i pri dobijanju viza nailaze i na prava poniženja. Dešava se, govorim sada o maturantima, pošto sam čovek iz prosvete, dešava se da, recimo, jedno ili dva odelenja jednog razreda dobije vize, a drugo odelenje ili druga dva odelenja ne dobiju vize. Šta je to, nego poniženje ove kategorije mladih ljudi. Ili još gora varijanta – pola učenika jednog odelenja dobije vize, a druga polovina ne dobije vize. Ili još najgora varijanta – nekako uspeju da dobiju vize i krenu za inostranstvo i tamo sa gra…sa granice od neke, od neke od zemalja Evropske Unije vrate kompletno, kompletnu ekskurziju ili opet puste jedan ili dva autobusa i isto toliko vrate. Znači, umesto ovoga Zakona o diplomatskim i službenim pasošima mislim da ova Vlada i ova zemlja treba da se pozabavi običnim građaninom, običnim čovekom. Imali smo jedan sličan primer u beogradskoj Šestoj gimnaziji kada je i sam predsednik Tadić morao i sam lično da interveniše kako bi svi učenici dobili vize za putovanje u Italiju, čini mi se, čini mi se u Italiju. Kao čovek koji dugo godina radi u obrazovanju i ima iskustva sa organizacijom ekskurzija plašim se da primer Šeste beogradske gimnazije nije i neće biti jedini, a koliko sam danas čuo već na takve probleme nailaze i određeni, određene škole, konkretno – gimnazija «Svetozar Marković» iz Niša. Zato sa ove govornice postavljam poslaničko pitanje ministru prosvete gospodinu Lončaru i ministru inostranih poslova gospodinu Vuku Jeremiću: Šta oni lično čine i njihova ministarstva šta čine kako bi se zaštitilo, kako bi se zaštitilo ponižavanje ove kategorije mladih ljudi prilikom putovanja u inostranstvo? Hvala.

Žarko Obradović: Hvala gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici i gospodine ministre, ja mislim da je jako šteta, jako velika šteta što ovih nekoliko tačaka raspravljamo u okviru objedinjene rasprave kao jednu zajedničku tačku dnevnog reda s obzirom da je reč o pitanju koja svaki ponaosob imaju apsolutno svoj značaj, mislim kada se pogleda šta je na dnevnom redu vidi se da stvarno nema, nema ničega zajedničkog, da će to eto, vreme od pet sati koje će poslanici iskoristiti da bi pokušali da kažu nešto o ovim zakonima. Jer evo videli ste i u predl…odnosno tekstu ovog zakona predlagači su, predstavnici Vlade su različiti ljudi, a mislim da smo, odnosno skupštinska većina je ovakvim ponašanjem dovela i gospodina Ljajića kao ministra za rad i socijalna pitanja i čoveka koji je jedini večeras ovde prisutan, u jednu nezgodnu situaciju da možda revoltiran ponašanjem svojih kolega, ne kaže ništa o Zakonu koji apsolutno zaslužuje da bude pomenut i služi da bude afirmisan. Govorim, ne slučajno, mislim da je ovaj Zakon kojim se da kažem, utvrđuje Sporazum između Srbije i Crne Gore o socijalnom osiguranju nešto što apsolutno treba pozdraviti jer je pokušaj između Srbije i Crne Gore da se poprave one stvari koje su učinjene kada je prestala da postoji zajednička država. Mislim da je jako dobro što ćemo mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojiti ovaj Zakon, odnosno potvrditi Sporazum između Srbije i Crne Gore gde će se rešiti veliki, veliki broj pitanja koji i te kako tangira građane i jedne i druge države. Vidim, u stvari vidi se u sadržaju ovog Zakona da su obuhvaćena brojna pitanja vezana za, za i bolesti i materinstvo, invalidnost, smrt, povrede na radu, profesionalnu bolest, nezaposlenost, znači, ceo jedan korpus pitanja i to je nešto što je ministar trebao afirmisati. I gospodine ministre morate izaći, ne morate Vi mene poslušati, ali red je zbog građana Republike Srbije da izađete na kraju i makar o ovom svom Zakonu kažete nešto ako niste spremni da govorite o,o zakonima koji su imali vaše kolege. Ovo govorim zato što mislim da Vlada Republike Srbije je s ovim uradila jednu dobru stvar kao što je uradila i sa Zakonom o državljanstvu, i to je jedna dobra stvar, jednostavno, to treba krimisati(?) jer je dobra i za građane Republike Srbije, dobra i za građane Republike Crne Gore i kažem još jedanput, popravlja stvari koje su učinjene onoga trenutka kad je, nažalost, jedna defektna politika, da kažem, uzrokovala da dođe do prekida, odnosno do prestanka postojanja zajedničke države; da ne ulazimo sad u to pitanje zašto referendum i zašto samostalne država u odnosu na, da kažem, na činjenicu da su Srbija i Crna Gora i u 19. i u 20. veku uvek bile zajedno i uvek se pomagale i činile sve što je bilo moguće, da kažem, pomognu jedni drugima u različitim pitanjima u kojima su se nalazile. Mislim da od ovog ostalog seta pitanja, pitanje korupcije zaslužuje da bude posebno pomenuto. Ovde imamo dva zakona koji se odnose na korupciju i mislimda je po tom pitanju potrebno reći nekoliko stvari. Pre svega, mi od 2000. godine pa na ovamo, ili od 2001. godine pa na ovamo donosimo određene zakone,donosimo, formiramo određene komisije, odbore, postoje određene izjave, a…usvajaju se rezolucije itd. vezano sve za borbu države protiv korupcije, a rezultata, rezultata nema. Naime, videli smo da su različite nevladine organizacije koje ispituju, istražuju, uvtrđuju stepen korupcije u Srbiji, voleo da kažem, depresivne u pogledu rezultata, jer pokazuje da korupcije u Srbiji ima, a nažalost, sve ovo što se radi ne daje određene rezultate. Iz vrlo po nama, po nama iz Socijalističke partije Srbije, iz jednog vrlo prostog razloga – sve ono što se usvoji u pogledu zakona ili kao međunarodni dokument koji postane sastavni deo unutrašnjeg plava…prava se nažalost, ne sprovodi. I kada se nešto ne sprovodi nema ni sankcija, onda naravno, stvara se pogodno tle za bujanje korupcije. Da ne pominjem jednu, po meni, vrlo važnu činjenicu, to je jedno vrlo važno držav…društveno pitanje, srušen je jedan potpuno sistem vrednosti i da u stvari, afirmacijom loših stvari k'o sistema vrednosti se ljudi podstiču na indirektan način da na, prekim putem, koruptivnim radnjama dođu do imovine, dođu do jednog društvenog statusa. Ja ovo govorim ne slučajno, jer mislim da je situacija u društvu loša i, nažalost, ne pruža dovoljno osnova da bi borba protiv korupcije bila efikasna. Pomenuo sam da se formiraju saveti, komisije i druga tela koja se bore protiv korupcije, a rezultata nema. Mi svi znamo, nadam se, da je država, Vlada Republike Srbije formirala Savet za borbu protiv korupcije kao jedno stručno savetodavno telo i da taj Savet radi već nekoliko godina, a zainteresovani mogu da se upoznaju sa radom Saveta, bilo je nekoliko publikacija koje su izdali, putem Interneta, putem ovih zajedničkih skupova koje održavaju bilo sa predstavnicima drugih država koje afirmišu borbu protiv korupcije, bilo sa drugim nevladinim organizacijama, i oni, da kažem, prezentuju mnogo toga u borbi protiv korupcije. Ali, očigledno da nemaju pravog saradnika u onome ko ih je formirao – u Vladi Republike Srbije, da ne bi bilo iznenađenja. Ja u ruci držim hm…Izveštaj Saveta Vlade Republike za borbu protiv korupcije, Izveštaj o radu za 2006. godinu, pa ću ovu svoju tezu da nemaju pravog saradnika u onom ko ih je formirao, potvrditi i u onome što su članovi Saveta napisali vezano za odnose sa Vladom Republike Srbije. Na strani 2 govore da su s obzirom da je Vlada usvojila Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije oo…oktobru 2006. godine je reč, da Savet ne poseduje informaciju da li je Vlada razmatrala predloge Saveta, ali iz teksta predloga, tako bar Savet tvrdi, zakona jasno da Vlada nije uvažila preporuke Saveta. A, onda kad je reč o analizi Zakona o sprečavanju pranja novca i Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, Savet je ukazao na nedostatke ova dva zakona, sa stanovišta, naravno, borbe protiv korupcije; međutim nisu dobili povratnu informaciju da li je Vlada uopšte razmatrala analizu Saveta. A, onda kada je govorila o pitanjima korupcije Vlada Republike Srbije, onda je a…a…odbila da pozove Savet na svoju sednicu kada su se razmatrala neka pitanja iz oblasti korupcije. A, kada su se članovi Saveta, da kažem, dogovorili i uputili Vladi Republike Srbije pitanja korupcije i pozvali da budu poz…odnosno javno uputili poziv da budu pozvani, iz kabineta predsednika Vlade nisu dobili nikakav poziv za sastanak.Pa, se onda opet na strani, moram to da citiram jer je zanimljivo na desetak stranica Savet 8 ili9 puta tvrdi da jednostavno ili nemaju informaciju da je Vlada razmatrala pitanja koja su važna za pitanja korupcije, ili nisu dobili tražene informacije ili jednostavno, nije im bilo omogućeno da dođu da utvrde u neposrednom razgovoru šta je problem, zašto Vlada ignoriše Savet za borbu protiv korupcije. I, sad ako imate činjenicu da je Vlada formirala Savet, a Vlada ignoriše rad toga Saveta, ignoriše predloge toga Saveta, ignoriše i neke druge aktivnosti toga Saveta, onda su dva, da kažem, mogu se izvući dva moguća zaključka – ili Savet ne radi šta treba, pa ga treba raspustiti ili ljudi u Savetu nisu dorasli poslu koji im je poveren pa treba izabrati druge ; ili je Savet tu strano telo, Vlada radi svoj posao; ili u Srbiji korupcije nema – ima i taj mogući zaključak: Međutim, kako svi tvrde da u Srbiji korupcije ima onda nešto apsolutno nije logično. I čini mi se da postojanje i Saveta i postojanje Vlade koja ignoriše rad Saveta, jednostavno, ne služi dobro pitanju sprečavanja pitanja korupcije u Republici Srbije i da se tu objektivno moraju preduzeti neke mere. Kakve će Vlada Republike Srbije preduzeti mere ja ne znam, ali mi poslanici, ali mi poslanici Socijalističke partije Srbije mislim da moramo dići glas protiv takvog jednog stanja i, jednostavno, govoriti o slučajevima korupcije da bi izazvali i Vladu i druge državne organe da svako u okviru svojih ovlašćenja, u okviru svojih nadležnosti koje imaju, naravno, reaguju. Od 2000. godine pa na ovamo bilo je mnogo slučajeva, naravno bili ih je i 90-th godina, a i pre, kako je kolego…pomenuo moj kolega Mihajlović, dok je za razliku od 90-tih godina, s obzirom da su bile sankcije, izolacija, građanski rat, oko milion izbeglica, agresija na našu zemlju, mimo onoga što postoji u ljudima samim koji su skloni, naravno ne svi, nego određeni koji su, da kažem, imaju sklonost ka korupciji, postojali su i objektivno neki uslovi koji su doveli do korupcije. Posle 2000. godine bar formalno, bar na rečima, to pitanje nije trebalo da bude predmet dnevnog reda i bavljenja ni države, ni poslanika. Međutim, bilo je potpuno drugojačije i od 2001. godine pa na ovamo u Srbiji je bilo nebrojeno slučajeva korupcije u različitim oblastima. Ja ne mogu preskočiti da večeras po ko zna koji put, jer ovo radim već nekoliko godina, pomenem primer privatizacije SARTID-a kao najveći primer korupcije u Srbiji. I sve donde, sve donde gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sve donde dok država Srbija ne učini nešto po pitanju privatizacije SARTID-a neće biti u ovoj zemlji, u državi Srbiji ijednog čoveka koji će moći javno da kaže da korupcija ne postoji ili da je korupcija, korupcija suzbijena. Moram da pomenem citirajući i odredbe, odredbe, odnosno tekst Saveta za borbu protiv korupcije za one koji to ne znaju da je SARTID neposrednom pogodbom prodat za 23 miliona dolara – sam SARTID za 21,3…21 – hvala kolega Todoroviću – sam SARTID 21,3, a ovih ostalih pet preduzeća 1,7, znači ukupno 23 milion dolara, a da je Ekonomski institut u Beogradu procenio vrednost samo investic…investiranog kapitala matičnog preduzeća SARTID na 57.645.000 dolara. Da je kupac SARTID-a američka komp…kompanija US STEEL, da kažem, da joj je oprošteno da preduzme obaveze koje su postojale od SAR..od SARTID-a prema trećim licima da se pominje suma čak do1.700.000.000, znači, neki podaci govore da je reč o sumi od 583 milion dolara, ali se pominje suma od 1.700.000.000 dolara. I sad, gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije mi imamo slučajeve, da kažem, ukazivanja na korupciju, na, ljudi se, da kažem, privode sili zakona zbog različitih suma, moram to da pomenem, pominju se različite vrste mafija, a imamo primer da se kupcu oprosti od 583 do 1.700.000.000 dolara, i nikom ništa. A ta suma je oproštena kupcu i prebačena na teret građana Republike Srbije koji će to vraćati, jer nemojte da iko ima primisli da ovo neće biti vraćeno onima koji taj novac potražuju. To će se vratiti iz budžeta Republike Srbije i vratiće se preko leđa građana Republike Srbije, jer oni će morati to da plate pre ili kasnije. Imam mnogo pitanja vezano za prodaju SARTID-a koja su apsolutno u celom ovom periodu od te prodaje do danas ostala otvorena. Kako je moguće da taj jedan slučaj, da kažem, uterivanja preduzeća SARTID u stečaj da bude izuzet iz nadležnosti jednog privrednog suda pa prebačen u drugi privredni sud; kako je moguće da se u toku nekoliko dana donose ili u toku jednog dana donosi nekoliko odluka koje su bile relevantne za rešavanje sudbine SARTID-a; kako je moguće da čelni ljudi Vlade Republike Srbije, ja nemam uopšte nameru da prozivam bilo koga poimenice, ali ako nekog interesuje može u ovom Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije da pročita ko je u Vladi Republike Srbije, govorim o Vladi 2003. godine, znači, da ne bi bilo nedoumica na koga se odnosi, ko je sve i šta činio da bi SARTID bio prodat neposrednom pogodbom? Zanimljivo je pomenuti, pošto su se tada pojavila neka druga dokumenta vezano za prodaju SARTID-a, postoji jedan dokument koji govori, koji u stvari potvrđuje da tu je bilo mnogo sumnjivih stvari, pa se između ostalog pominje, primera radi, da je naš ambasador u Americi gospodin Ivan Vujačić pred američkim zvaničinicima rekao, citiram: «SARTID je kupio američki US STEEL za 33 miliona dolara», nije sada, znači, 23 nego 33 miliona dolara «..od kojih 23 milion u gotovini, 6 miliona za provizije, transakcijske takse, a 4 miliona dolara za zbrinjavanje zaposlenih». Ovu izjavu ambasadora države…državne zajednice Srbije i Crne Gore preneli su neki američki mediji, ona nikad nije javno negirana, nije opovrgnuta i ona kao takva stoji, ali se postavlja jedno logično pitanje koji je to posao i kolika je suma tog ukupnog posla da bi neko dobio proviziju 6 miliona, jer autor ovog teksta koji citira izjavu gospodina ambasadora kaže: «..Bankarska provizija za plaćanje iznosa preko deset miliona dolara iznosi 0,5 ili 165.000 dolara». Znači, ovde je reč o sumi preko 500.000.000 miliona dolara da bi se dobila provizija od 6 miliona dolara. Znači, ovo pitanje SARTID-a jeste nešto što apsolutno ostavlja jedan loš ukus u…u…kod građana Republike Srbije i govori u stvari, da korupcije ima i govori u stvari da država još uvek nije sposobna da reši pitanje korupcije. Kada je reč, kada je SARTID prodat potrebno je reći da su se javili drugi zainteresovani kupci koji su javno protestvovali, bilo je tu, da kažem, sa nemačke strane su reagovali i njihov ministar za privredu i ambasador Nemačke u Srbiji tadašnji, gospodin Leo Berger, ali su, naravno, to ostala samo reagovanja ili je u tišini daleko od očiju javnosti postignut neki dogovor sa Nemcima šta će dobiti kao kompenzaciju da ne potežu dalje javno pitanje, pitanje privatizacije SARTID-a. Znači, nesporno je da je slučaj SARTID-a do sada najveći skandal procesa privatizacije u našoj zemlji, a da taj slučaj nije usamljen govori, da kažem, i ovaj Izveštaj Saveta Vlade Republike Srbije za borbu protiv korupcije za 2006. godinu kada kaže da prestavke građana prema oblastima koje su upućene Savetu, da tu privatizacija nesporno drži, da kažem, ubedljivo prvo mesto i da 115 prestavki vezano za privatizaciju. Pitanje SARTID-a je nešto što se apsolutno mora rešiti pre ili kasnije, ili se, nažalost, može desiti ono što se dešava do sada da evo Savet iznosi te podatke, neki od nas narodnih poslanika o tome pričamo, tužilaštvo ćuti – nema dovoljno dokaza, kao haški tribunal kada je bombarodavna naša zemlja ‘99. godine. Sve, sve je transprarentno, sve se vidi, samo oni koji treba da reaguju o tome nemaju nikakva saznanja niti mogu da prikupe neposredne dokaze. A, makar u ovoj knjizi se pominje sijaset tih dokaza ili stvari koje, ovako bar letimičnim uvidom u ono što sadrži ovaj tekst, mogu služiti kao dokaz i mogu poslužiti kao osnov za pokretanje određenog postupka. Pored SARTID-a mora se pomenuti i pitanje javnih nabavki, pitanje javnih nabavki gde je proteklih godina bilo jako veliki broj, da kažem, nabavki koje su bile urađene na način da su apsolutno ostavljale sumnju da je u pitanju korupcija. Ja moram pomenuti pre par godina znate i sami da je bila formirana jedna komisija koja je kao trebala da se bavi prestavkama na pitanje javnih nabavki i da je tada stiglo oko 800 žalbi – reč je o ovim tenderima za javne nabavke i da je bilo oko 800 žalbi koja nijedna, ali nijedna nije razmatrana u tom navedenom periodu. Moram takođe da pomenem ono što pominju i predstavnici Saveta za borbu protiv korupcije da uopšte ne postoji kontrola trošenja novca na svim nivoima – od nivoa države, do lokalnog nivoa niko živi ne zna kako se troši novac; inače nije nepoznato da na nivou lokalne samouprave da su mnoge samouprave izdaleka, da kažem, probile ona utvrđena sredstva, zadužile se itd., itd., a na šta se troše novci to je tek posebno pitanje. Nebrojeno puta različiti poslanici iz različitih poslaničkih grupa su ovde ukazuju u Narodnoj skupštini Republike Srbije na primere da jedan ministar odredi tom i tom…opštini ili nekoj manifestaciji ogromnu sumu novca po samo njemu poznatom kriterijumu koji naravno uvek ima odgovarajuće obrazloženje. Dakle, da završim – korupcije u Srbiji nesporno ima. I dobro je da mi donesemo ove, da prihvatimo ove međunarodne konvencije i preporuke, ali iskustvo, dosadašnje iskustvo pokazuje, nažalost, ili bar tako mi poslanici Socijalstičke partije Srbije cenimo, da prihvatanje tih međunarodnih dokumenata, konvencija i preporuka će nažalosti i dalje ostati samo mrtvo slovo na papiru. Zašto? Očigledno je da se ovde kupuje vreme očigledno je da se kupuje vreme dok se ne završi proces privatizacije, dok sva ta imovina ne postaje deo privatnika, onih koji su proteklih nekoliko godina debelo napunili džepove, a onda to već neće biti moguće učiniti ništa…Jer evo pogledajte, stalno se donose zakoni a rezultata nema. I na samom kraju, potpuno sam ubeđen da kol'ko god mi glasali za ovakve zakone, svi mi, rezultata neće biti jer postoje dva paralelna sveta u ovoj Srbiji – jedan nažl…nažalost svet je svet u kom žive predstavnici Vlade Republike Srbije, svet dobrih plata i lagodnog života i ovaj drugi svet u kome živi većina običnih građana i kojima je vrlo teško i koji jedini lek za svoju dušu nalaze u..uu…činjenici da se mogu obratiti Narodnoj skupštini Republike Srbije ili poslanicima da pokušaju da ukažu na anomalije koje treba sprečiti, ako se, naravno, želi Srbiji bolje. Hvala vam.

Dragan Todorović: Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o predlozima nekoliko zakona, ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o Konvenciji…Zakona o potvrđivanju Građanske konvencije o korupciji s predlog…s predlogom da se član 161 usvoji po hitnom postupku. I postavljam pitanje gospodinu Rasimu Ljajiću jer sam siguran bez obzira što se ne bavi ovom temom da je izuzetno kompetentan jer se u Vladi DOS-a nalazi od 2000. godine, od kako je DOS došao na vlast, a činjenica je da je od tog momenta Srbija rasprodala sve ono sa čime je raspolagala i činjenica je da je ogroman novac prilikom prodaje u vidu provizije otišao u privatne džepove. Kad kažem da je Rasim Ljajić sa ovim dobro upoznat to govorim u afiramativnom smislu jer za gosopdina Ljajića za ovih sedam godina apsolutno ne postoji ni jedna jedina, čak ni pričica da je umešan u bilo kakav posao ili radnju koja bi dovodila u pitanje njegovo učešće u bilo kakvoj aferi – znači potupuno je čist po tom pitanju i može da bez ikakvih problema da odgovori jer je neposredno imao prilike i uvida u sve ono što se dešavalo. Pa otprilike prema izjavi Agencije za privtizaciju do sada je u Srbiji prodato preduzeća za nešto oko 2.600.000.000 miliona evra, ako uzmete onu obaveznu proviziju koja je usvojena od 5%, tu su verovatno delili po pola, ja vam kažem to je uobičajno, i uzmete neki procenat koji je uobičajen od 10%, između ostalog vi najbolje znate među vama kako se po nadimku «mister 5%», «mister 10%» itd. – to su vam između ostalog i nadimci. Ispada da je samo u ovom procesu privatizacije najmanje 12-13% od ovog iznosa otišlo u priv…otišlo kod pojedinaca ili grupa koje su prilikom prodaje preduzeća i imovine Republike Srbije stavljali u svoj džep. Ako uzmete da još nije završeno sve sa bankama i drugim finansijskim institucijama, da će tu vrednost biti oko 4,5, otprilike, milijardi evra onda dolaz…građani Srbije dolaze do saznanja zbog čega se vi ovako grčevito borite da ostanete još neko vreme na vlasti, pa onda ovaj jedan deo vaše koalicije čita ovde referate o raznoraznim stvarima, ali ne postavljate ili ne dajete objašnjenja građanima Srbije šta je sa dosadašnjim aferama prilikom privatizacije u Srbiji. Vi mislite završilo se, završen je posao, gotovo – idemo dalje dok ne završimo ovo. Ali, ja vas evo podsećam ovde da članom 9 Konvencije da je predviđeno da država obezbedi da se svaki ugovor ili njegova odredba koja omogućava korupciju proglasi ništavnim i nevažećim, kao i mogućnost obraćanja sudu u slučaju da je sag..da je saglasnost dovedena u pitanje radnjom korupcije. Neću da navodim ovde SARTID jer je već moj prethodnik detaljno rekao za jednu od najvećih pljački koja je izvšena u našoj zemlji – da je prodat za 21,3 miliona evra, da su obaveze države koja je preuzela pre…sigurno preko milijardu evra, tek otkrivamo šta je sve država preuzela kao obavezu vezano za SARTID i vi to svo…sve dobro znate, ne treba se skrivati i zabijati glavu u pesak. Između ostalog, ja samo govorim ono što je navedeno u sredstvima javnog informisanja da je, između ostalog, zbog SARTID-a možda život izgubio i predsednik Vlade Zoran Đinđić. Ali, da ne bi…

Potpredsednik Skupštine: …gospodine Todoroviću, molim Vas da takve stvari ne radimo za skupštinskom govornicom. Hvala Vam, nastavite izlaganje.

Dragan Todorović: …Ja bih vas podsetio samo na neke afere koje su se do…desile dolaskom DOS-a na vlast. Vi znate da je bivša ministarka saobraćaja Marija Rašeta Vukosavljević uhapšena 23. novembra 2003. godine i puštena je nakon jednog dana zbog u…pazite, nakon jednog dana, a krivična prijava je podneta zbog krađe državnog novca na «Aerodromu Beograd» koja se procenjuje na više od 18 miliona evra. U to vreme su fikusi kupovani po ceni od 43.000 dinara; običnice kašike za kafu, kašičice za kafu plaćene su 850 dinara – je l’ vi vidite koje su razmere pljačke koja je počela dolaskom DOS-a na vlast? Ja bih vas takođe podsetio na početak asfaltiranja autoputa i puteva u Srbiji. Vi znate da je tom prilikom, kako je sam tadašnji predsednik Vlade Zoran Đinđić, ja se nadam da se Vi sećate toga gospodine Ljajiću, u Skupštini Srbije rekao da je gospodin Čume pobedio na licitaciji, odnosno njegovo preduzeće «Difens Rouds». Mada se pominje sad u novinama da su vlasnici tog preduzeća, između ostalog, bili Goran Vesić tadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke i Beba Popović ili direktor kako se već zva…a…Biroa za komunikaciju Vlade Republike Srbije. Pazite, to su izuzetni bliski, bliski saradnici Zorana Đinđića. I kada je Vojislav Šešelj postavio pitanje – molim vas kako da čovek koji je označen kao jedan od vođa kriminalne grupe «Surčin» dobije poslove vredne preko 10 miliona evra na asfaltiranju puteva u Srbiji, predsednik Vla….tadašnje Vlade Zoran Đinđić je izašao i rekao da je on to dobio legalno potpuno na licitaciji, da je pobedio na konkursu, da nema nikakvih problema. Međutim, tada se ispostavilo da su, između ostalog, mašine za asfaltiranje uvezene bez carine, da su omo…da je omogućen uvoz bez carine. Pa, ga je Vojislav Šešelj pitao da li bi bilo moguće da je u Americi, recimo, Al Kapone na nekoj licitaciji ili tenderu mogao da dobije neki pot…državni posao od strane države Amerike.Vi ste tada prešli preko toga i normalno da je to tada praktično otvoren lanac kriminala i pljačka Srbije. Da vas pod…podsetim takođe, vi to sigurno dobro znate, vi to pokušavate da zaboravite iz sve snage, ali naš zadatak je da vas podsetimo jer se, između ostalog, obavezujete ovom Konvencijom da ćete ove stvari sprečiti. Između ostalog, kada bi postojali neki uslovi vi nikada ne bi, naša država nikada ne bi u ovoj situaciji mogla da potpiše ovu Konvenciju. Kao što su obaveze da država ispuni određene norme za pristupanje Evropskoj Uniji – na osnovu svega ovoga vi za sto godina ne bi uspeli da potpišemo ovu Konvenciju. Da vas podsetim slučaj Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića, nadam se da niste to zaboravili i da se rado sećate kako je tom prilikom otkriveno da Nemanja Kolesar poseduje preko 50 stanova, da poseduje izuzetno velike sume novca – sećate se njegovog objašnjenja da je on to dobio od tate i mame jer oni rade, rade u Moskvi, pa kad su izračunali, otprilike, trebalo je da su, da imaju radnog staža oko 1260 godina ili 1261, nije uopšte bitno, da bi zari…zaradili tolike pare. Ali da vas podsetim Nemanja Komes…Kolesar je bio šef kabineta Zorana Đinđića, znam da ćete vi reći da on nije bio član Demokratske stranke, ali izgleda da se vi kvalifikujete po nekim, odnosno da je kvalifikacija za takva mesta bila nešto drugo, a ne samo članstvo u Demokratskoj stranci. Da vas podsetim na Zorana Janjuševića koji je bio umešan zajedno sa Nemanjom Kolesarom, jer se utvrdilo u stvari da nisu pare stigle iz Moskve nego da su pare stigle sa Sejšela i nekih drugih egzotičnih ostrva i da do dana današnjeg nije ništa urađeno po tom pitanju; da stanovi koji su otkupljeni na ime Nemanje Kolesara…nisu njegovi to je tačno, ali su na njegovom imenu, da su proizveli veliki problem i da je zbog toga moralo da dođe do nekih, neću da kažem unutarstranačkih obračuna, ali je došlo do problema da bi se neke stvari isterale na videlo. Da vas podsetim za energetsku mafiju…Imali ste prilike da u više navrata čujete od predstavnika Srpske radikalne stranke koji uporno pokušavaju od Vlade, odnosno od predsednika Skupštine da se stavi izveštaj Anketnog odbora vezano za energetsku mafiju. Samo da vas podsetim da je Anketni odbor…je l’ vi to sada računate, možda sam ja pogrešio u ciframa, pa sad hoćete da uskladite ove moje izveštaje ovaj… ja se slažem da možda nije nešto bilo baš najpreciznije, ali evo, ja govorim ono što sam dob…podataka do kojih sam mogao da dođem. Izgleda da je neko nervozan ili da mu je teško… da pribegne određenim sredstvima koji će mu omogućiti da lakše podnese ove egzaktne podatke koje ja iznosim sa govornice. Anketni odbor je utvrdio, utvrdio da su firme Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića obezbedile protivpravnu korist od 13 miliona dolara, da im je to omogućila ova država; i oštetili su državu ukupno za 143.516.395 dinara, a smatra se da je ovo samo vrh ledenog brega. Kako vi mislite da potpišete ovu Konvenciju i da pređete preko svih ovih stvari koje su se desile od 2000. godine? Sećate se afere «Popovac» – prodata je cementara i opet predsednik Upravnog odbora šef kabineta Zorana Đinđića Nemanja Kolesar…Zoran Janjušević, pominju se još neki, nemam definitivno podatke, ali doćiće, doćiće i to jednog dana na red jer testament još nije pročitan, mada je majka Zorana Đinđića preko sredstava javnog informisanja traži da bude obaveštena o testamentu. Ja pretpostavljam da je to njeno pravo, da je ona morala i trebalo da bude upoznata i pretpostavljam da će iz tog testamenta da se saznaju neke stvari vezane za sve ove prethodne slučajeve. Podsećam vas takođe na aferu «Kofer» mada vi svi dobro znate o kome se radi. U januaru 2006. godine uhapšen je viceguverner Dejan Simić kada je u stanu primio kofer sa 100.000 evra – otišao je u zatvor; posle nekog vremena, što je to potpuno uobičajna praksa, on je pušten; posle određenog vremena on je postao savetnik. Iskreno da vam kažem sa 100.000 evra i nije mogao dalje da napreduje. Da su to bili u pitanju milioni to bi već se podrazumevalo, to bi bilo mnogo, neko mnogo više mesto…ne može ministri su mnogo teži po tom pitanju. Tako da je on došao do savetnika, ali sada je, sada radi u nekoj banci. Samo čudi me da u bankama primaju ljude koji imaju kriminalnu prošlost, obično za bankarske službenike u normalnim državama, u normalnim bankama važe stroga pravila i svi oni koji se ogreše o zakon ili o bančine propise dobijaju otkaz. Između ostalog to ste imali prilike da čujete prilikom predlaganja gospodina Jelašića za guvernera – da je on otpušten iz «Dojče banke» zbog nekih malverzacija koje je tamo činio jer to je ozbiljna banka i ona ne dozvoljava da se tako nešto radi. Da vas podsetim da nije re… do sada objašnjeno kako je od građana Srbije oteto 88,2 miliona evra zato što je doneta odluka da se na berzi proda 19,5% akcija «Hemofarma» za 225 miliona dinara ili 3,75 miliona evra. Danas ovaj paket akcija realno vredi oko 92 miliona evra. Pa, ljudi moji što bi rekli: « Je li to moguće?» Četr..četre…preko četredeset i kus…skoro pedeset puta, ne pedeset pu…pardon, oko dvadeset pet puta više od….

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komentar ovde
Molimo unesite vaše ime ovde