U glavi jednog Srbina

1
137

Članak objavljen u jednom od najtiražnijih švedskih listova: ”Expressen”
Nikola Janic o masakru, krivici, bombama – pogled na nepravde

Zasto? Da li je neko znao? Jos jedna šokantna slika sa Kosova obišla je svet. Četrdeset pet ljudi ubijenih u Račku. Kao krivac proglašena je vlada u Beogradu, pre nego što je neko saslušao izjavu srpske strane. Tipično, smatra Nikola Janić, srbin u švedskoj, režiser i glumac, predsednik Glasa Srpskog Naroda, predsednik Srpskog saveza i član Saveta švedske Vlade za pitanja integracije i etničke ravnopravnosti.


U selu Račak na Kosovu ubijena su 15-tog januara 45 šiptara. Neshvatljiva i neprihvatljiva činjenica je da su švedski političari i švedske medije, pre nego što su saslušali izjavu srpske strane, okarakterisali događaj kao masakriranje civila i proglasili srpsku Vladu odgovornu za zločin. Aktuelt (emisija vesti prvog kanala švedske Televizije) i politički magazin 8 Dagar (8 Dana) odmah su pozvali u studio Ann-Mari Bostrom, uvek dežurnog ”experta”. Ona je u svim njenim ranijim, pa tako i u ovom pojavljivanju, isključivo govorila o srpskim zločinima. Novinarsku ”neutralnost” i ”svestranost” pokazala je usputnim pominjanjem da su i ”oni drugi” (muslimani i Hrvati a sada i Albanci sa Kosova) počinili slične zločine ali, kako kaže: ”Srbi su ti koji su najgori”. Na osnovu ovakvih stavova, a Ann-Mari Bostrom nije jedina u tome, u Švedskoj smo vrlo retko imali prilike i mogućnost da slušamo detaljne opise monstruoznih zločina i ubistava srpskih civila, koje su počinili pripadnici gore navedenih naroda. Ovim pisanjem nemam nameru da pobijem tvrdnju da se nešto ozbiljno desilo u selu Račak. Pre nego što se proglasio krivac trebalo je potražiti odgovor na pitanja: Zašto? Ko? Ko je znao? kao što to pita Karl Bildt u svom elektronskom oglašavanju od 18. januara.

Zašto uvek Srbi?
U civilizovanim zemljama čovek je nevin sve dok se njegova krivica ne dokaže. To se pravo primenjuje nad svima, izuzev nad Srbima. Ali zar nije na mestu i da se upitamo na osnovu čega zapadna alijansa Nato sama sebi prisvaja pravo da bombarduje Srbe, dok istovremeno ćuti o stotinama hiljada ubijenih po drugim državama širom sveta? Zbog događanja u Srbiji zapadni političari i medije uporno ponavljaju da se ”nešto mora preduzeti (bombardovanje Srbije?) da bi se okončale patnje kosovskih albanaca”. Ko može da tvrdi da su patnje šiptara na Kosovu veće od patnji koja je svakodnevno prisutna u Angoli, Siera Leonu, Kongu, Sudanu…? Na osnovu kakvog morala i etike stotine hiljada masakriranih i toljagama ubijenih ljudi u Kongu, nusu dovoljan razlog za vojnu intervenciju Amerike i ostalog ”slobodnog i demokratskog sveta”? Da li je delovanje svetske supersile Amerike, koje je u suprotnosti sa poveljom Ujedinjenih nacija i važećim ljudskim i međunarodnim pravom, momentalno ograničeno samo na jednu zemlju i jedan narod u Evropi?

U Alžiru ih je više
Broj ubijenih u selu Račak je po oceni mnogih dovoljan da bi opravdao vojnu intervenciju Nato alijanse u Jugoslaviji. Niko se ne seća i niko ne podseća da je taj broj manji od broja civila koji se prekolju u jednom jedinom (od mnogih i učestalih) masakriranja u Alžiru. Ko se od tih pravičnih i osećajnih zapadnih političara usuđuje da bar na trenutak pomisli na mogućnost da se taj demogratski zapad angažuje u Kolumbiji, gde noćne patrole smrti za nekoliko sati ubiju toliko nedužnih dečaka i devojčica, da to uveliko prelazi broj sve albanske i srpske dece koja su stradala u svim sukobima koji su bili između UČK-a i srpske policije?

Naivno je verovati da je uzrok za ratne bubnjeve zapada i njihovo najavljivane vojne intervencije, ili odmazde nad Srbima, zabrinutost zapada za ljudske patnje. Te patnje, za koje tvrde da ih oni moraju zaustaviti na Kosovu, mnogo su manje od patnji i massakriranja kojima su bili izloženi srpski civili u Krajini u Hrvatskoj, za vreme akcije dosada najvećeg etničkog čišćnja koje su Hrvati sproveli – uz pomoć i asistiranje istih zapadnih zemalja i njihovih političara. Na jedno od pitanje o masakrima, postavljeno u razgovoru koji se na programu švedske Televizije vodio povodom događaja u selu Račak, švedski pukovnik Bo Pelnes rekao je između ostalog:

”Mi smo videli to u Krajini kada su hrvati zauzeli Medak i zaklali tri sela. Žene, decu, starce i starice, mačke, kučice, krave, koze…sve!”

Ko je tada zahtevao da se bombarduju Hrvati, da bi se time zaustavila srpska stradanja i patnje? Važno je napomenutu da su Srbi u Krajini, na osnovu tada važećeg ustava bili državotvorni narod. Na osnovu svih tog prava, zakona, ugovora i dogovora, imali su više prava da ostanu u Jugoslaviji, nego što su Hrvati tada, ili što Albanci na Kosovu danas, imaju pravo da odvoje deo Jugoslavije bi stvorili svoju državu. Ono što bi najbliže moglo biti nekoj pomisli o evntualnom pravdanju bombardovanja Srba, bilo bi samo u slučaju ako bi isti zapad prvo bombardovao Hrvatsku, sve dok se i poslednji proterani Srbin ne vrati na svoje vekovno ognjište i dok Srbi u Hrvatskoj ne dobiju sva ona prava koja imaju šiptari u Srbiji.

U ime ljudskog i ličnog dostojanstva moramo i da se upitamo da li dans u Švedskoj postoji jedan jedini list u kome je objavljen neki članak (ne zabeleška) o ubistvu maloletne srpske dece koja su nemilosrdno ubijena u kafiću u Peći, dok su ispijali svoju zadnju Coca-Colu? Da li je neki televiziski kanal pokazao slike provizornog kematorijuma u kome je UČK spaljivao srpske civile? Koliko je članaka u novinama ili TV emisija u kojima su pokazivani masakrirani srpski leševi, razasuti na travi u Glođanima? Lista može da bude u nedogled duga. Umesto toga moram konstatovati da postoje i druga razmišljanja među Srbima:

Ovo i ovoliko pristrasno i jednostrano novinarstvo, koje je postalo sramna praksa, sigurno je za mnoge Srbe razlog da zastanu u svojim naporima da se zalažu za veću demokratiju na Kosovu i u Srbiji. Stavljeni pred izbor između toga i njihovog osnovnog ljudskog prava po kome bi srpske patnje i životi njihovih najbližih, trebalo da se vrednuju isto onoliko koliko se svakodnevno oplakuju hrvatski, muslimanski ili siptarski – mnogi istinski demkrati izabrali su da bezrezervno prihvate svoju zemlju i njenu vlast u celini – onakvu kakva je danas.

Postojeći zakoni Jugoslavije
Za čuđenje je da tolike pametne glave u Evropi i svetu, koje ne mogu da nađu ”prihvatljivo rešenje za Kosovo”, nikada nisu ni pomislili da uz pretnje i pritiske zatraže od albanaca na Kosovu istu onakvu odluku na koju su uz pomoć sile i bombardovanja prisilili Srbe u Bosni i Hrvatskoj, odnosno da Albanci prihvate priznatu državu čiji su oni državljani? Jugoslavija mora hitno da se vrati u evropske i svetske organizacije u kojima im je uskraćeno mesto. Tek tada Evropa i svet mogu da zahtevaju da se zakoni i internacionalna i ljudska prava, u Srbiji i Jugoslaviji, poštuju na isti način kao što tvrde da se ona poštuju u ostalim zemljama Evrope.

1 KOMENTAR

  1. Svaka čast gospodine Janiću. Ako je ovaj članak zaista objavljen u vreme kada je na nas vršen takav pritisak i kada nismo mogli ni da šapućemo, a o objavljivanju ovakvog članka čiji je autor Srbin ni da sanjamo, onda svaka čast još jedanput.

    Milovan Petrovic

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komentar ovde
Molimo unesite vaše ime ovde