Voljena Srbija… (8) Blindirana vozila i tamna stakla?

0
18

Na zasedanju Skupštine Republike Srbije 28. maja 2018. jedan od poslanika iznela je mišljenje i stav da je neodgovorno što je Siniša Mali, od ove nedelje bivši gradonačelnik Beograda a sadašnji ministar finansija Srbije, odobrio da se novogodišnja jelka u Beogradu plati 83 000 evra i da se za taj novac mogao kupiti stan (ili dva?) porodicama kojima je neophodan.

Premijerka vlade Srbije, Ana Brnabić, zaključila je da je ta, i toliko plaćena jelka, bila dobra investicija, jer je prošle godine ”Beograd imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu”. Ona vidi u potpunosti ekonomski smisao u tome da se novac troši na investicije, a da ”jelka i novogodišnji ukrasi jesu investicije, koje će da privuku turiste.” Njen odgovor poslaniku završila je rečima:

”Koliko vam se ne sviđa odgovor, ja ne mogu da verujem da vam se toliko ne sviđa istina. Ali, jel realno, da toliko boli?”

Da li Brnabićka zaista veruje da su investicije za novogodišnje ukrase, jelka od 83 000 evra, privukli turiste u Beograd? Nisu. Kada su ti ljudi odlučivali o dolasku, nisu ni znali da će u centru Beograda, između opasnih i dubokih rupa, biti postavljena okićena i osvetljena jelka. Vlast u Beogradu i njima bliski mediji zadnjih godina ne žele da vide ružno i prljavo ni da prihvate razgovor o ”drugoj strani medalje”. Kritike i predlog da se investira mnogo manje nego što je investirano samo u jednu jelku, ali što bi doprinelo da Beograd i Srbija izbegnu ponovljenu i za 20% od prošle godine uvećanu sramotu, opisivano je od ”volitelja” kao mržnja prema Vučiću, Goranu Vesiću, Siniši Malom… od ”mrzitelja” koji ne vole državu.

Utisak je kao da svi gore pomenuti, a pored njih i vlasnici i urednici gledanih i čitanih medija, kao i potpisnici liste ”Mi koji volimo Beograd”, ne znaju šta i koga vole, jer ne vide Beograd. Oni možda i ne koračaju trgovima i trotoarima u centru glavnog grada, a ulicama se voze blindiranim kolima sa zatamnjenim staklima. Ne što se plaše bačenog kamena ili, ne daj Bože, ispaljenog metka, već što njihov interes nije da Beograd zaista bude onakav kakvim ga opisuju u medijima gde su serijski gosti. Svi zaboravljaju da je nepokazano i neizgovoreno, isto kao i izgovorena laž. Ispod možete samo na nekoliko (od više desetina) fotograija videti istinu:

Bilo bi interesantno čuti od gospođe Brnabić odgovor na pitanje: Koliko vam se ne sviđa ovo što u prečniku od oko 100 metara od novogodišnje jelke, pokazuju slike centra Beograda, a slikano je prve polovine marta meseca ove, 2018. godine. Ne mogu da verujem da vam se toliko ne sviđa istina, pa o tome ćutite, da su se od dana kada ste vi premijer vlade Srbije, i stari i deca svakodnevno saplitali, padali i lomili se u strogom centru glavnog grada Beograda, zbog rupa po trotoarima, trgovima i stepeništima… Ali, gospođo, premijeru vlade Srbije, zar nije realno da i to boli? Mnogo boli gospođo. Razlika je u tome što bol slomljene ruke ili noge prođe za mesec ili dva, a ignorisanje ružnog i razorenog centra Beograda ostaje dugo u sećanju i građana glavnog grada Srbije i turista koji u Beograd dolaze zbog nas i lepote naše zemlje. Ne dolaze oni ni zbog ”lepote” jelke od 83 000 evra, ni zbog vaše, ili lepote Siniše Malog, Gorana Vesića, Aleksandra Vučića…

Zašto je tako u voljenoj Srbiji? Zašto je u njoj nestala moralna i profesionalna ”lepota” medija, koje bi trebalo da odgovorne političare pitaju za neodgovorno i od njih neurađeno. U našoj Srbiji se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i u nekoliko najčitanijih novina, političarima ne postavljaju ”nezgodna” pitanja. Zato oni reprizirano i neometano govore samo o tome kako se Beograd gradi i da je on jedan od najlepših gradova u Evropi i svetu. Nama, koji smo iz Beograda i Srbije on jeste najlepši. Ali, da li je lep turistima? Da li će njima ostati u prijatnom sećanju kada rođacima i prijateljima pričaju o danu kada su krenuli u Knez Mihailovu ulicu ili u Skadarliji, skačući kao kenguri da bi izbegli rupe …?

Meni je vreme da skratim i završim ovakvo pisanje, ovog puta. Na onima koji svojom pasivnošću doprinose opštoj sramoti, ostaje obaveza da razmisle o njihovom dosadašnjem (ne)radu i da počnu da misle onime što im je Bog odredio za razum. Samo tako može se umesto reči ignorisati, doći do adekvatnih reči za ono što se mora uraditi sa ružnim i destruktivnim, odnosno što pre ih ukloniti, popraviti, zazidati ili smeniti one koji ne rade svoj posao za koji su dobro plaćeni novcem građana.

Tekst i fotografije: Nikola Janić
_________

Voljena Srbija… Zagađena mržnjom i lažima

Voljena Srbija… (2) Udaranje puškama u potiljak

Voljena Srbija… (3) Kancelarija (ne) za KiM

Voljena Srbija… (4) Rekli su aprila 1998 – a danas!

Voljena Srbija… (5) I razum i patriotizam, zajedno!

Voljena Srbija… (6) Ignorisanje Ustava u Narodnoj skupštini

Voljena Srbija… (7) Engleski na ćirilici…

Voljena Srbija… (9) Narcisi nisu Kosovski božuri…

Voljena Srbija… (10) Da se to desilo Albancima…

Voljena Srbija… (11) Tužno i sramno, nažalost istinito…

Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito (2)

Voljena Srbija… (13) Tužno i sramno, nažalost istinito (3)

Voljena Srbija… (14) Tužno i sramno, nažalost istinito (4)

Tužno i sramno, nažalost istinito (5) Odgovor Vučićevom pomoćniku…

Tužno i sramno, nažalost istinito (6) I jedni i drugi su Srbi…

Tužno i sramno, nažalost istinito (7) Fotografije su istina, a reči laž!

Tužno i sramno, nažalost istinito (8) Čudna vrednovanja u čudnoj Srbiji…

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komentar ovde
Molimo unesite vaše ime ovde