Voljena Srbija… (2) Udaranje puškama u potiljak…

0
47

Na portalu vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju http://www.kim.gov.rs može se pratiti šta ova kancelarija radi, ali i videti šta ova kancelarija i vlada Srbije ne rade. U poslednje vreme njen portal je aktualizovan i postao je još više zanimljiv za građane jer mogu da vide i fotografije koje pokazuju da Srbija ume da “pokaže mišiće”. Čudno je da Srbin najčešće postaje najjači tek kada ga provuku kroz blato i prašinu, vezanog i okovanog kao Prometeja. Đurić je glasno i prkosno siktao na šiptare, dok su mu stavljali nož pod grlo, a ne daj Bože da su mu palili vatru na grudima, zabijali klinove ispod nokata… Mogao je i da se pravi mrtav, kao mali Radojica, ali nije, već je svojim hladnim pogledom sekao svoje mučitelje. Dok su ga vozili i maltretirali u policijskoj marici, koja nema prozore, svojim hrabrim držanjem, valjda, pokazao je Srbima na Kosmetu kako se brani srpstvo, a uz srpstvo i Zajednica srpskih opština (ZSO). Sve se to nedeljama pokazuje na sajtu vladine kancelarije i u dvonedeljnom serijskom emitovanju na televiziji Pink, gde mnogi stručnjaci svakodnevno dežuraju i diskutuju koliko je hapšenje Marka Đurića ponizilo Srbiju.

Ali niko da se seti da postavi pitanje svih pitanja: Gde su u toj priči i poniženju Srbi sa Kosmeta? Gde su njihove izjave i diskusije o njihovim stradanjima? Da li smo negde videli ili u nekim novinama pročitali svedočenja tih ljudi? Nema ih ni na sajtu vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Nigde ni reči o tome šta su oni preživeli tog dana i šta preživljavaju danima, posle Markovog povratka u Beograd. Kao da za Srbe koji žive na Kosovu nije ni ponižavajuće ni bolno kada ih šiptarski policajci, naoružani dugim cevima, prisile da sa stolica na kojima su mirno sedeli za stolom, očekujući početak mirnih razgovora, legnu ili sednu na patos. Zašto? Da li da bi ih ponizili ili da te nenaoružane Srbe, koji pod pretnjom uperenog šiptarskog oružja sede na patosu, mogu redom da cevima pušaka udaraju u potiljak? Ili i jedno i drugo…

Cenzura (ne)informisanja te sramote, fizičkog maltretiranja i ponižavanja građana srpske nacionalnosti koji žive na Kosmetu, nije šiptarska već naša sramota. Ćutanje medija i ćutanje Kancelarije za Kosovo i Metohiju, otvara mogućnost dogovorene i koordinirane „uređivačke“ politike vlade i nekih medija. Još sramnije od toga je ćutanje medija (a o tome su obavešteni), da na sajtu vladine Kancelarije, koja bi trebalo da bude barjaktar zaštite srpskih interesa i informisanja o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, mesecima stoji napismen i upečatljiv dokaz da rade suprotno.

U ovom nastavku serijskog pisanja teksta „Voljena Srbija…“ navešću dva primera:

Među linkovima „korisnih sajtova“ na http://www.kim.gov.rs nalazi se i dalje link ka portalu organizacije Kongresa srpskog ujedinjenja iz Amerike, koji već dugo ne funkcioniše. Šta ta organizacija radi danas i šta je uradila za Kosovo i Metohiju do danas? Koga je i o čemu je KSU informisao, a samo su od Komesarijata za izbeglice, kada je direktor bila Sanda Rašković, u jednoj isplati dobili više od 600 000 dolara?

Zašto je Aleksandar Vučić, nasuprot argumentovanom protivljenju dela srpskog rasejanja, postavio Slavku Drašković iz te organizacije za direktora Kancelarije za dijasporu, koja je osnovana posle ukidanja Ministarstva za dijasporu? Od koga je (i zašto?) Vučić imao „veliki pritisak“, kako je preneo Aleksandar Vlajković, da ovu damu iz Američke organizacije postavi za direktora te kancelarije? Zašto je za vreme rada te kancelarije i mandata gospođe Drašković sabotirano iznošenje činjenica o stradanju Srba na Kosmetu? Zašto je sa najavljenog dnevnog reda letnjih Sabora Srpske dijaspore u Beogradu, dan dva pre otvaranja Sabora sa dnevnog reda skidana ranije najavljena diskusija o informisanju zapadnih zemalja o Kosmetu…? Na ovo treba kad tad da se dobiju odgovori. Ali u upoređivanju sa sadašnjim sramotom i (ne)radom Kancelarije za Kosovo u iznošenju istine o uništavanju srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, gore navedeno o gospođi Drašković je kao neki „prelazak ulice izvan pešačkog prelaza“.

Na sajtu vlade Republike Srbije http://www.kim.gov.rs postavljen je link i na srpskom i na engleskom jeziku, koji kobajagi vodi na Raspeto Kosovo, Crucified Kosovo – Destroyed and desecrated Serbian Orthodox churches in Kosovo and Metohia.

Nemojte da verujete da će vas taj link na sajtu Kancelarije za KiM koja bi, kao što sam više puta rekao i pisao, trebalo da bude informator i da radi za interes Srbije i našeg naroda, zaista odvesti na najavljeni portal o srpskom stradanju.

Neće. Na sajtu te vladine kancelarije i uz pomoć linka ka „Raspetom Kosovu“, neljudi oglašavaju prodaju tog srpskog portala, na kome su nekada bili objavljeni dokazi, video prilozi i fotografije, uništenih srpskih manastira, crkava, groblja, pogroma srpskog naroda i ubijanja srpskih civila, među njima i srpske nedužne nejači… Koreni imaju dokaz da je taj lažni link dugo prisutan na sajtu Kancelarije za KiM, a ako je danas konačno uklonjen, treba upamtiti da je za vreme Uskrsa 2018. i dalje bio tu. Lažni link, koji nije vodio na stranice „Raspetog Kosova, nego na oglas o prodaji tog portala, o srpskoj i ljudskoj tragediji. Jedan moj poznanik, koga sam zamolio da ode na sajt vladine Kancelarije za Kosovo i da proveri i memoriše još nešto, poslao mi je sledeću poruku:

”Ovo je neverovatno. Kolika je ovo izdaja, Nikola! Izdaja do neba! Prodaju sajta oglašavaju sa portala Vlade Srbije! Nadaju se da će ga Šiptari kupiti! Početna cena 750.000 dolara! Pohlepnici, izdajnici, prodane duše, najveća ljudska beda! Ludilo! I ne shvatam, kako je moguće da je ovaj naš narod ovoliko slep”.

Autor ovog teksta ne shvata kako je moguće da medije u Srbiji mesecima ćute o ovom, a ćute i o drugim sitnijim, ali važnim sramotama, mada svi urednici znaju poslovicu:

”Zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača…”. Naša tragedija je da je već godinama u pitanju ”kamen po kamen”, ali ne jačanja i gradnje Srbije, kako svakodnevno slušamo, već da je to ”korak po korak” njene razgradnje…

Nikola Janić
_____

Voljena Srbija… Zagađena mržnjom i lažima

Voljena Srbija… (3) Kancelarija (ne) za KiM

Voljena Srbija… (4) Rekli su 1998. – a danas…?

Voljena Srbija… (5) I razum i patriotizam, zajedno!

Voljena Srbija… (6) Ignorisanje Ustava u Narodnoj skupštini

Voljena Srbija… (7) Engleski na ćirilici…

Voljena Srbija… (8) Blindirana vozila i tamna stakla?

Voljena Srbija… (9) Narcisi nisu Kosovski božuri…

Voljena Srbija… (10) Da se to desilo Albancima…

Voljena Srbija… (11) Tužno i sramno, nažalost istinito…

Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito (2)

Voljena Srbija… (13) Tužno i sramno, nažalost istinito (3)

Voljena Srbija… (14) Tužno i sramno, nažalost istinito (4)

Tužno i sramno, nažalost istinito (5) Odgovor Vučićevom pomoćniku…

Tužno i sramno, nažalost istinito (6) I jedni i drugi su Srbi…

Tužno i sramno, nažalost istinito (7) Fotografije su istina, a reči laž!

Tužno i sramno, nažalost istinito (8) Čudna vrednovanja u čudnoj Srbiji…

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komentar ovde
Molimo unesite vaše ime ovde